Jun 2021

Tema broja: Drumski transport i komercijalna vozila - Veći, praktičniji, efikasniji, inteligentniji - 100% CADDY; Umor vozača u...

Umor vozača u evropskom drumskom transportu

Umor vozača prepoznat je kao glavni faktor rizika za bezbednost na putu, i, samim tim, predstavlja pretnju, kako za vozače, tako i za sve ostale učesnike u saobraćaju tvrdi Evropska Federacija Transportnih Radnika (ETF) u izveštaj o umoru vozača u evropskom drumskom transportu koji su objavili početkom juna.

DEFINISANJE STANJA UMORA VOZAČA

Budući da je umor moguće definisati na razne načine, ponekad nije moguće da vozači prepoznaju simptome, a možda čak nisu ni svesni da su umorni dok se ne dogodi nesreća. Po brojnim definicijama, umor je stanje izazvano produženim naporom. Manifestuje se fiziološki, kognitivno i emocionalno. Kod vozača to stanje dovodi do smanjenja mentalnog i fizičkog funkcionisanja, što rezultuje slabijom kontrolom upravljanja vozilom, smanjenim
refleksima, lošim praćenjem brzine, gubitkom pažnje i percepcije opasnosti. Prepoznavanje umora nije svesna odluka, već kompleksan mentalni i fizički proces.

Udese koji se dese kao posledica umora karakteriše gubitak kontrole nad vozilom. Vozilo krene neželjenom putanjom i kočenje izostaje. Ovakve saobraćajne nesreće (u kojima su učesnici teškaši) imaju tendenciju da budu ozbiljnije od ostalih, jer veličina i masa vozila stvaraju daleko veće i razornije sile.

U Evropi je tokom 2016. godine (sudeći po podacima iz baze EU CARE) u kamionskim nesrećama poginulo oko 4.000 ljudi, dok je u autobusima nastradalo 594 osobe. Među vozačima kamiona i autobusa poznato je da je umor ozbiljan problem i mnogi ga definišu kao jednu od karakteristika vozačke profesije.

Nekoliko studija je pokazalo da postoji veća verovatnoća da će umorni vozači učestvovati u nesreći. Međutim, utvrđivanje stvarnog broja saobraćajnih udesa, koji su se dogodili kao posledica umora vozača, veoma je teško, jer je potrebno koristiti različite metode istraživanja. Iako se procene doprinosa umora sudaru na putevima razlikuju od jedne do druge, slažu se da je umor vozača od velikog značaja i da je obično naveden kao razlog u većini baza podataka o nesrećama.

Iako postoje poteškoće u tačnom definisanju i proceni umora vozača, slobodno se može reći da profesionalni vozači spadaju u rizičnu grupu i da, samim tim, umor među vozačima kamiona i autobusa predstavlja veoma ozbiljan problem u celoj Evropi.

Postojeća literatura deli uzroke umora u kategorije:

  • pojedinačni faktori- poput sna i zdravlja vozača
  • onih koji su povezani sa vožnjom (monotonija puta, dostupnost odmorišta, toplota, buka, vibracije)
  • faktori koji se odnose na zaposlenje i radnu spremnost ( radno vreme, kompleksnost zadatka)

Zanimljivo je da je većina istraživanja ovog problema zasnovana upravo na faktorima koji su povezani sa spavanjem, a, potom, se tek uzimaju u obzir oni povezani sa vožnjom, dok su uzroci povezani sa uslovima rada privukli najmanje pažnje. Prema ovom istraživanju, uslove rada ne treba zanemarivati, čak im treba pripisati ključnu ulogu u određivanju umora vozača, jer su količina sna, zdravlje, pa i stil vožnje, posledica upravo loših uslova rada.
Dugo radno vreme, retke i nedovoljne pauze za odmor, nepredvidivo radno vreme, kao i raspored smena, identifikovani su kao glavni uzroci umora kod vozača autobusa i kamiona.
Liberalizacija tržišta drumskog teretnog i sve veća konkurencija dovele su do pogoršanja i onako loših uslova.

60% VOZAČA UMORNO TOKOM VOŽNJE

Rezultati ankete sprovedene na temu umora vozača pokazuju da se dve trećine vozača oseća umorno u toku vožnje, dok je čak četvrtina vozača priznala da je zaspala tokom vožnje najmanje jednom u proteklih 12 meseci. Zabrinjavajući podatak otkriven na ciljanim intervjuima je da se većina ovakvih nezgoda ne prijavljuje, upravo zbog straha od gubitka posla. Uprkos prepoznavanju umora kao faktora rizika za nesreću, i uprkos postojanju zakona o vremenu vožnje i periodima odmora, ova studija pokazuje da je umor vozača veoma kompleksan problem u sektoru drumskog transporta u Evropi.

LOŠI USLOVI RADA

Kao što je navedeno i ranije, spektar mogućih razloga za umor vozača je veoma širok. Postojeće studije fokusiraju se samo na nekolicinu, konkretno najviše na nedostatak sna, loš kvalitet sna ili specifične zahteve za spavanjem. Ova studija ide korak dalje i pokazuje kako loši uslovi rada i zaposlenja direktno utiču na nedostatak sna.

DUGO RADNO VREME

Ključni uzročnik umora je ukupan obim radnog vremena. Poznato je da je radno vreme vozača dugo, pa se ne ostavlja mnogo prostora za zadovoljenje organizma za oporavkom i okrepljujućim snom, a kamo li za postizanje zadovoljavajuće ravnoteže između posla i privatnog života.
Čak 88 % anketiranih vozača kamiona i 60 % vozača autobusa radi više od 40 sati nedeljno, a značajan deo ispitanika radi i preko 50 sati nedeljno.

MALE PLATE

Najčešći odgovor većine anketiranih vozača bio je da će smanjenje radnog vremena smanjiti umor vozača. Međutim, kako je broj radnih sati i visine plate u direktnoj vezi, smanjenje sati vožnje bi smanjilo plate. Time bi vozači bili nezadovoljni i zahtevali bi povećanje plata, što bi rezultovalo poskupljenjem radnog sata vozača, što bi na kraju,
uticalo i na cenu transporta.

DODATNI RAD U PAUZAMA

Neretko se dešava da vozači kamiona i autobusa budu primorani da tokom vremena predviđenog za odmor i pauzu obavljaju neke dodatne poslove. Zadaci poput pronalaženja parking mesta, nadzora utovara i istovara robe, interakcija sa dispečerima, proučavanje rute puta i mnogi drugi uslovljavaju vozača da preskače ili skraćuje svoje obavezne pauze za odmor, a postoje i poslodavci koji zahtevaju da se vreme provedeno u dodatnim poslovima ipak registruje kao pauza.

KVALITET SNA

Nepovoljni uslovi spavanja i česti prekidi negativno utiču na kvalitet sna. Ponekad je od strane poslodavca pretpostavljeno da vozač može da odmara prilikom prevoza trajektom ili vozom. Međutim, ti pretpostavljeni periodi za odmor često mogu biti poremećeni ukrcavanjem, iskrcavanjem kao i mnogim drugim distraktorima.

NEPREDVIDIVI RADNI USLOVI

Mnogi anketirani vozači, kao razlog za umor naveli su nerealne radne smene, rotiranje smena sa čestim promenama rasporeda rada i odmora, noćni rad i sl. Upravo ovakvi obrasci rada veoma nepovoljno utiču na bioritam ljudskog organizma, i dovode do neredovnih obrazaca spavanja i stresa.

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE

Radna okolina predstavlja bitan faktor koji može da doprinese umoru. Uslovi koji utiču na kvalitet rada, a vozači se veoma često susreću sa njima su: toplota, hladnoća, buka, mehaničke vibracije u vozilu, spoljašnji uslovi poput lošeg vremena, vidljivosti, kvaliteta puta, gustog saobraćaja. Mogućnost odmora i spavanja u kabini često remeti toplota i nedostatak klima uređaja, bučni auto-putevi, strah od pljačke usled nedostatka sigurnih parking mesta.

MOGUĆA REŠENJA

Rezultati ankete pokazuju da vozači često samoinicijativno pribegavaju merama za suzbijanje umora poput kratkih zaustavljanja za dremanje. Ono što ih sprečava da primene ove mere su striktni rokovi isporuke i nedostatak adekvatnih parkirališta širom Evrope. Takođe je bitno naglasiti da vozači nisu uvek u mogućnosti da sprovedu ove mere, zaustave se samo na kratko, jer imaju putnike u vozilu i striktni raspored vožnje koji je potrebno
ispoštovati.
Rastući sektor drumskog transporta karakteriše pojačana konkurencija, koja rezultuje sve većom potražnjom za brzim, jeftinim i fleksibilnim prevozom. Ovi uslovi tržišta vrše prekomerni pritisak na vozače i pogoršavaju njihove uslove rada. Uzimanje u obzir gorenavedeno može se reći da ključ za kontrolu nad osnovnim uzrocima umora vozača leži upravo u rukama poslodavaca i zakonodavstva.

POSLODAVCI

Postoji niz mera koje poslodavci mogu da primene u cilju regulisanja umora vozača. Bilo bi odlično kada bi se strategije za upravljanje rizikom od umora donosile na nivou kompanije, ulaganjem u opremu i smanjenjem fizičkog rada vozača.

Kao naročito važne, identifikovane su i mere za smanjenje i poboljšano evidentiranje radnog vremena, jer je analizom dokazana korelacija između lošeg dokumentovanja radnog vremena sa umorom vozača. Dokazano je da je u kompanijama koje su veoma ažurne i striktne po pitanju evidencije radnog vremena manje vozača umorno. Nažalost, nisu retki slučajevi kada se zaposlenom naređuje da vreme rada registruje kao vreme odmora, i to ne utiče samo na dobrobit vozača nego i na njegova primanja, a uticaj na bezbednost na putevima je neupitna. Stoga je za poslodavce veoma bitno da se radni zadaci izvršavaju u sklopu radnog vremena, da se redovno evidentiraju i plaćaju.

Možda Vas interesuje još:

 

Partneri

Najpopularnije