Svetska konferencija o klimatskim promenama: Njen značaj i uticaj na logistiku i lanac snabdevanja

12. novembra 2021. godine u Glazgovu, Škotska, privedena je kraju svetska konferencija o klimatskim promenama (COP26).

Ona je sastavni deo Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama – međunarodnog ugovora koji je potpisala skoro svaka zemlja i teritorija na svetu sa ciljem da se smanji uticaj ljudske aktivnosti na klimu.

COP26 će biti 26. takav samit otkako je ugovor stupio na snagu 21. marta 1994. godine, okuplja 197 zemalja i smatra se ključnim pokušajem primoravanja celog sveta za pronalaženje konkretnih planova za održavanje porasta temperature planete na maksimalno 1,5 stepeni.

Vlada Velike Britanije, domaćin, podelila je samit na četiri glavne teme:

– „Priroda“ –  suočavanje sa gubitkom bio diverziteta.

– „Energetska tranzicija“ – uvođenje čiste energije i postepeno ukidanje uglja.

– „Finansije“ – investicije za podršku ciljevima nulte emisije; i

– „Čist drumski transport” – smanjenje emisija u ovom sektoru.

Rezultati diskusije o čistom drumskom saobraćaju će naravno imati veliki uticaj na transportnu i logističku industriju, posebno u smislu uslova koji se odnose na nove propise na emisije kamiona. Neke prognoze predviđaju da će do 2040. godine 50% prodatih automobila i kombija biti bez emisija ugljenika. Međutim, da bi se ispunio cilj Pariskog klimatskog sporazuma, udeo vozila sa nultom emisijom će morati da bude 100% do tog vremena. Zemlja domaćin, Velika Britanija, obavezala se da će postići cilj okončanja prodaje automobila i kombija na benzin i dizel do 2035. i dizel kamiona do 2040. godine.

Ostale zemlje članice su postavili sledeće ciljeve:

EU

Evropska komisija se obavezala na smanjenje emisije za najmanje 55% do 2030. godine kako bi postigla neto nultu emisiju do 2050. Komisija takođe navodi da bi do 2030. godine trebalo da bude 30 miliona vozila sa nultom emisijom. Ovo je veliki skok u odnosu na 1,8 miliona električnih i plug-in hibridnih vozila koja trenutno postoje, pogotovo što se hibridi ne smatraju nultom emisijom.

JAPAN

Japan se takođe obavezao na neto nultu potrošnju do 2050. godine. Njegov cilj za 2030. je smanjenje emisije gasova staklene bašte za 26% u odnosu na nivoe iz 2013. godine, uz zabranu prodaje vozila na benzin i dizel od sredine 2030 – te.

KINA

Kina je postavila cilj da do 2060. godine bude kompletno karbon neutralna. Ka ostvarenju ovog cilja, planirano je smanjenje ugljenika u svojoj ekonomiji za više od 65% u poređenju sa nivoom iz 2005. godine. Strategija takođe uključuje kompenzaciju ugljenika kao što je pošumljavanje i povećanje kapaciteta energije vetra i sunca.

SAD

SAD imaju za cilj da smanje emisije za 50-52% u odnosu na nivoe iz 2005. do 2030. Država Kalifornija je preuzela vodeću ulogu u ovom pogledu, naime od 2024. proizvođači srednjih i teških kamiona moraju osigurati da se udeo njihove prodaje odnosi na vozila sa nultom emisijom. Planirano je da do 2045. ovaj udeo poraste na 100 %, uz razne prekretnice na tom putu.

UGLJENIK NA TRŽIŠTU

Jedno od velikih pitanja o kojima se raspravljalo na COP26, i nerešeno pitanje iz pregovora UN o klimi u Madridu, jeste pitanje globalnih tržišta ugljenika.

Ideja je zasnovana na ideji da emisije ugljenika na tržištu mogu „kupiti“ i „prodati“ tj. da nije važno odakle emisije potiču sve dok je količina u atmosferi ograničena na održivi nivo.

U Evropi su ovakve šeme za trgovanje emisijama na snazi od 2005. godine i primenjuju se na neke specifične sektore, uključujući proizvodnju električne energije i toplote, rafinerije nafte, čeličane i pre svega komercijalnu avijaciju (uvedeno 2012.). Postoje planovi da se oni prošire na druge sektore kao što su pomorstvo i drumski transport.

Konkretno kada pričamo o drumskom transportu, postoji protivljenje uvođenju ovih šema. Naime, uvođenje karbonskih kredita koji bi u potpunosti pokrili troškove emisije ugljenika, sukobljavaju se sa već postojećim porezima i taksama na gorivo koji plaćaju potrošači.

Efikasnost potrošnje goriva u industriji transporta već je regulisana usvajanjem Euro standarda za motore. Da li će njihova uloga biti jednako važna u budućnosti ako šeme za trgovanje emisijama postane glavni mehanizam za smanjenje istih? Da li bi mnogi proizvođači možda čak i pozdravili ove mehanizme za drumski transport, jer bi ih to možda oslobodilo odgovornosti da razvijaju štedljivije motore?

ZAKLJUČAK

COP26 će imati značajan uticaj na lanac snabdevanja i industriju logistike, jer prkos društvenim i ekonomskim posledicama pandemije korona virusa, lideri su stavili veliki naglasak na posvećenost upravo neto nultim emisijama.

Postizanje ovih, veoma ambicioznih ciljeva, zahtevaće značajne promene, gde je uključeno postepeno ukidanje upotrebe kamiona i kombija na dizel i benzin. Takođe je bitno napomenuti da što duže dozvolimo transport da postane održiv to će se više CO2 akumulirati u atmosferi i teže će biti ograničiti porast temperature na 1,5 stepeni Celzijusa.

Da bi ovi ciljevi bili ispunjeni, moraće se preduzeti čitav niz dodatnih mera, kao što je poboljšanje efikasnosti mreže teretnog transporta. Mnoge od ovih odluka biće politički teške, posebno ako dovedu do većih troškova za potrošače u trenutku kada cene energije i troškovi života već́ značajno rastu.

Možda Vas interesuje još:

Partneri

Najpopularnije