Nova ulaganja za srpsku železnicu, ovoga puta za Srbija Cargo

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pružiće kreditnu podršku srpskoj železnici, ovoga puta državnom operateru Srbija Cargo. Banka pozajmljuje kompaniji 43 miliona evra za finansiranje modernizacije njene teretne flote.

Srbija Cargo će sa tim sredstvima zameniti zastarela vozna sredstva, kupiti nove lokomotive i teretne vagone kao i remontovati postojeće. Deo sredstava biće usmeren i na pružanje konsaltinga u cilju jačanja korporativnog upravljanja, usavršavanje radne snage i povećanje bezbednosti železničkog saobraćaja. Na ovaj način, Srbija Cargo ima mogućnosti da unapredi kvalitet i obim svojih teretnih usluga i podstakne veće korišćenje železničkog saobraćaja preko trenutno dominantnog puta, tvrde u EBRD.

Ova kompanija je u 2019. godini već́ kupila 16 novih Vectron Siemens lokomotiva, koje mogu da voze brzinom od 160 km/h, opremljene su ESPB i dozvoljene su u nekoliko zemalja širom Srbije.

Rast tržišta

Transport robe železnicom je u prvoj polovini 2022.  godine zabeležio porast od 21,7 % u poređenju sa istim periodom prošle godine. A količina transportovana u tonama zabeležila je povećanje od 9,2 % u odnosu na isti period 2021. godine.

Ako uz ove podatke razmotrimo i ulaganja u razvoj infrastrukture videćemo da železnice Srbije mogu mnogo više da podnesu u godinama koje dolaze. Vlada Srbije, uz podršku Evrope, ali i Kine, čini velike korake u unapređenju postojeće infrastrukture.

Ključni prioritet

EBRD je do sada već́ uložila blizu 500 miliona evra u ovaj sektor, uvažavajući značaj srpske železnice. „Železnički sektor je ključni prioritet za EBRD na Zapadnom Balkanu jer podržavamo zemlje u regionu u unapređenju njihovog nivoa infrastrukture i usluga. Ovo će pomoći da se otključaju ekonomske mogućnosti, ojača regionalna integracija i promoviše održiviji model transporta”, izjavio je Matteo Colangeli, direktor EBRD-a za zapadni Balkan.

Evropska investiciona banka (EIB), kao i EBRD podržava razvoj železničkog teretnog prometa u zemlji. Početkom ovog meseca stavila je na raspolaganje 1,1 milijardu evra za modernizaciju železničke pruge Beograd-Niš, koja je u srcu koridora X. Investicije EIB i EBRD do sada iznose 1,6 milijardi evra, ne računajući poslednja ulaganja za Srbija Cargo.

Koridor 10

Koridor 10, dobro objašnjava interes evropskih institucija: Povezuje Salzburg u Austriji, sa Solunom u Grčkoj, a preko drugog kraka, Budimpeštu u Mađarskoj do Istanbula u Turskoj. Tako povezuje jugoistok Evrope sa srednjom i istočnom Evropom.

Po završetku ulaganja, brzina linije biće povećana na 120 km/h (trenutno je maksimalna brzina 100 km/h, ali u većini delova nije veća od 30 ili 50 km/h). Vreme putovanja će takođe biti značajno smanjeno, a procenjuje se da će se godišnji obim tereta na liniji povećati za 30% i dostići 2,2 miliona tona godišnje.

Budimpešta-Beograd

U međuvremenu, Kina ulaže u železničku mrežu severno od Beograda. Pre nekoliko meseci svečano je puštena u rad prva deonica pruge Beograd-Budimpešta, koja je prvenstveno bila deonica Beograd-Novi Sad. Zanimljivo je da je Kina jedini investitor u izgradnji ove linije, koja je od vitalnog značaja na Novom putu svile.