Norveška se sprema za najveći infrastrukturni projekat u svojoj istoriji

Novi norveški projekat priobalnog autoputa ima za cilj da eliminiše potrebu za trajektnim uslugama u celini, izgradnjom serije mostova i tunela preko i kroz fjordove. Međutim, mnogi fjordovi duž rute su previše široki ili suviše duboki da bi konvencionalna infrastruktura mogla da pređe, pa norveška administracija javnih puteva istražuje inovativna rešenja

Ideja vlade je da novim saobraćajnim rešenjem bolje povežu teritoriju na zapadu zemlje za čije povezivanje od Kristiansanda na krajnjem jugu i Trondhajma na severu sada treba 21 sat. Toliko traje 1.100 kilometara dug put rutom koja vodi kroz mrežu fjorda i sadrži bar sedam trajektnih prelaza.

Norveška vlada radi na poboljšanju života stanovnicima tog dela tako što će im olakšati pristup domovima, uslugama i tržištu rada.

Novi projekat priobalnog autoputa ima za cilj da eliminiše potrebu za trajektnim uslugama u celini, izgradnjom serije mostova i tunela preko i kroz fjordove. Međutim, mnogi fjordovi duž rute su previše široki ili suviše duboki da bi konvencionalna infrastruktura mogla da pređe, pa norveška administracija javnih puteva istražuje inovativna rešenja.
Procenjena vrednost čitavog projekta je neverovatnih 47 milijardi dolara.

Rogfast je prvi u nizu prelazaka koji će povezati Stavanger i Haugesund u dužini od 27 kilometara, od čega 16 milja pod tunelom. Ova struktura će doći do dubine do 390 metara ispod nivoa mora, čineći ga najdužim podmorskim tunelom na svetu. Projekat Rogfast će u stvari biti sastavljen od dva tunela povezana svakih 250 metara sa izlazima u slučaju nužde. Svaki tunel će imati razmak od 500 metara, uz telefonske i nadzorne kamere duž rute.

Rad na ovom projektu započet je ove godine, a ovaj element projekta bi trebalo da bude završen do 2026. godine, po ceni od dve milijarde dolara. Rešenja za neke druge fjordove stavljaju projektni tim pred ekstremne inženjerske izazove.
Kao na primer fjord Bjornafjord koji se nalazi južno od Bergena, širok je 5 kilometara širokom i dostiže dubinu od 600 metara.

Da bi prešli ovaj izazovni deo vode, predložen je predlog za plutajući most, koji je usidren na obalu na oba kraja. Za prelaz Sulafjorda viđena su dva moguća rešenja. Prvo je u vidu tri viseća mosta, a alternativa je “potopljeni plutajući tunel”.

Prelazak na Romsdalsfjord će zahtevati 16 kilometara podmorski tunel, slično kao Rogfastov projekat, od Alesunda do Midsunda, a zatim i dva kilometra dug viseći most koji se povezuje na Molde.
Daleko najsloženiji i ambiciozniji na svim priobalnim prelazima na autoputu je onaj kod Sognefjorda – poznatog i kao “Kralj Fjordova”.

Najveći i najsnažniji norveški fjord je više od 3,7 kilometara širok i neverovatnih 1,3 kilometara duboko na najnižoj tački. Iako ova ekstremna rastojanja predstavljaju sopstvene izazove, inženjeri moraju rešiti i veliki broj brodova koji redovno ulaze u fjord.

Bilo koje rešenje za njegovo premošćavanje mora da ostavi 400 metara širok prolaz za brodove, uz visinu od 70 metara i 20 metara u dubinu. Da bi to postigli, projektni tim razmatraju brojne različite vrste prelaza za ovaj fjord. U svakom slučaju, reč je o jednom od najvećih modularnih infrastrukturnih projekata na svetu, koji će svakako iznedriti veoma inovativna rešenja.