Logistička rešenja „poslednje milje“

Logistika u sve većoj meri koristi mogućnosti koje pruža savremena tehnologija. Razvoj saobraćajne infrastrukture olakšao je transport robe na sve veće udaljenosti, ali se time i povećalo zagađenje okoline i javila potreba za uvođenjem transporta sa smanjenom ili bez emisije CO₂. Isporuke „poslednje milje“ jedan su od ključnih delova lanca snabdevanja, te posebna pažnja treba da se posveti upravo pravovremenim isporukama. Kompanije u tom području razvijaju ciljane strategije kako bi povećale svoju konkurentnost.

„Poslednju milju“ možemo definisati kao završni korak distribucije robe od transportnog terminala do krajnjeg korisnika. Logistika „poslednje milje“ osmišljena je za preovladavanje izazova stvorenih povećanjem prometa u urbanim područjima.

Rast e-trgovine i sve veća potražnja potrošača za brzom, besplatnom i sigurnom dostavom povećali su potrebu za pružaocima logističkih usluga u „poslednjoj milji“. Novi poslovni modeli, inovativne strategije i nove tehnologije koriste se za smanjenje troškova, povećanje fleksibilnosti, produktivnosti i brzine isporuke, kao i povećanje zadovoljstva svih učesnika u lancu.

Logistika „poslednje milje“

Protok robe se povećava svakim danom, pa se iz tog razloga u logistici već traže rešenja budućnosti. Kompletna tehnologija transporta već se nalazi usred tehnološke revolucije – automatizovana vožnja, telematika, „pametni“ podaci i virtualno raspolaganje podacima i još čitav niz inovativnih rešenja. Više nije dovoljno samo prevesti pošiljku, kupac želi da ima „real time“ podatke i u svakom trenutku  da zna gde se pošiljka nalazi i kada će doći na svoje odredište. Tehnologija je toliko napredovala da se neki proizvodi više uopšte ne prevoze, dovoljno je samo poslati podatke i 3D štampač stvara željeni proizvod.

Posledica navedenog je da i velike organizacije u logistici više ne mogu da priušte život na staroj slavi, već su i oni prisiljeni sarađivati s kompanijama koja traže nova rešenja. Više nije dovoljno dopremiti pošiljku od tačke A do tačke B. U današnje vreme i vozači dostavnih vozila treba da budu vešti sa korišćenjem novih tehnologija.

Svi razmišljaju kako još efikasnije preći „poslednju milju“, odnosno kako preneti pošiljku iz distributivnog centra do krajnjeg korisnika, te se neprestano rade razni eksperimenti poput ideje s bespilotnim letelicama. Razvoj dronova zahteva prilagođavanje zakona, propisa i pravila i u ovom trenutku postoji još niz upitnika, međutim, to govori da je budućnost, koja je, još ne tako davno, delovala apstraktno, pred vratima i da će mnoge kompanije s ciljem očuvanja i/ili povećanja konkurentnosti pribegavati ovom, kao i sličnim, inovativnim rešenjima.  Digitalizacija i automatizacija predstavljaju trendove koje treba da prate u svrhu povećanja konkurentnosti kompanije, stoga logistički operateri treba da budu fleksibilni i spremni za promene.

Pomenuta tzv. „poslednja milja“ postala je veliki izazov, posebno u velikim gradovima. Danas, u doba globalizacije, povećava se međunarodna podela rada, te se na taj način povećava i protok robe. Razvoj e-trgovine sve više povećava potražnju za direktnom dostavom do krajnjeg potrošača. Iako je industrija više ili manje spremna na to, pritisak je uglavnom na dostupnosti resursa.

„Poslednja milja“ je neefikasna, skupa i generator je zagađenja okoline. Mogla bi se nazvati kao konačna granica logistike. Trošak koji poprilično opterećuje lance snabdevanja koji u današnje vreme sve više teže futurističkim idejama, poput dronova, letećih skladišta, pa čak i automobila koji voze sami. Tempo razvoja tehnologije govori da je ostvarenje takvog besprekornog iskustva isporuke ne tako daleko. Digitalno doba je u prvi plan dovelo dostavu „poslednje milje“. E-trgovina i efekat Amazona zahtevaju brzu i besplatnu dostavu ili u suprotnom kompanije postaju nekonkurentne. Iz tog razloga industrija ponovno postavlja pitanje na koji način se može usavršiti taj proces. Danas, tehnologija dovodi taj proces sve bliže toliko željenom savršenstvu.

Organizacije sve više svoju imovinu gledaju ne kao fizičku, već kao digitalnu jer budućnost lanaca snabdevanja su pametni podaci te se za iskorišćenje moći podataka počinje koristiti nešto drugačiji alat: veštačka inteligencija. Mašinskim učenjem prilagođenim industriji strukturiraju se podaci i iskorišćavaju prediktivne logističke mogućnosti za donošenje pametnijih odluka koje dodaju vrednost pružanju usluga korisnicima.

Korisnički zahtevi za dostavom

Isporuka proizvoda je veliki izazov za logističke operatere, ne samo zbog, često, teško dostupnih mesta, već i zbog sve većih zahteva potrošača. Za potrebe ovog rada, kao i za potrebe zainteresovanih strana koji žele da planiraju svoje logističke strategije na osnovu sledećih rezultata, sprovedeno je istraživanje o zahtevima kupaca za isporuku u Republici Hrvatskoj. Na osnovu 185 ispitanika iz različitih delova Hrvatske predstavljamo rezultate ispitanika urbanih sredina na osnovu kojih je moguće, po potrebi, prilagoditi strategije „poslednjeg milje” i logistička rešenja.

Najviše ispitanika dolazi iz gradova od 25.001 do 50.000 stanovnika, tačno 28,6%. Nešto manje ispitanika iz gradova od preko 100.000 stanovnika, njih 27,6%. Iz gradova manjih od 25.000 stanovnika dolazi 21,6% ispitanika, dok 3,8% dolazi iz gradova od 50.001 do 100.000 stanovnika. Preostalih 18,4% ispitanika je iz ruralnog područja. Uzevši u obzir urbano područje, 58,9% ispitanih je ženskog pola, a 41,1% muškog pola.

Od 18 do 30 godina ima 37,1% ispitanika, od 31 do 50 godina 45,7% ispitanika, od 51 do 65 godina 14,6% ispitanika, dok 2,6% ispitanika je starije od 66 godina.

Više od polovine ispitanika, njih 54,9% češće kupuje proizvode preko interneta nego u prodavnici, a gotovo polovica ispitanika naručuje proizvode na mesečnoj bazi ili češće.

Ispitanici su naveli kako su besplatna dostava i fleksibilnost kod preuzimanja porudžbine važniji od brzine same dostave. Iz navedenog se može zaključiti da će se potrošači pre odlučiti za kupovinu proizvoda uz koje stoji „free shipping“, nezavisno od vremena čekanja na dostavu, što služi kao dobar trik službama marketinga pojedinih kompanija koja se bave online prodajom.

Većina ispitanika, čak 82,8%, smatra dostavu namirnica na kućnu adresu odličnom uslugom koju bi želeli da koriste, a 49% ispitanika bi takvu dostavu platilo manje od 6 evra. 40,4% ispitanika nije sigurno koju bi cenu platili i njihova odluka bi zavisila od značaja i hitnosti isporuke. Preostalih 10,6% ispitanika spremno je da plati više od 6 evra za takvu uslugu.

Zanimljivo je da, čak, 41,7% ispitanika smatra da je saobraćaj ionako već zagušen, pa povećanje onlajn porudžbina ne mora nužno uticati na zagušenje saobraćaja, 34,4% ispitanika smatra da se gužva ne povećava jer ne naručuju svi potrošači u isto vreme, dok samo 23,8% veruje da razvoj e-trgovine povećava saobraćajne gužve.

Zaključak

Isporuke u „poslednjoj milji“ jedan su od ključnih delova lanaca snabdevanja, pa su organizacije počele da prepoznaju njihovu važnost, a one obuhvataju svako kretanje robe između distributivnog centra i tačke na kojoj će je krajnji potrošač preuzeti. Logistika „poslednje milje“ osmišljena je s razlogom kako bi se savladali izazovi stvoreni povećanjem prometa u urbanim područjima, a „poslednja milja“ može se kretati od nekoliko do pedeset ili sto kilometara.

„Poslednja milja“ je neefikasna zbog visokih troškova transporta na različita, neretko teško dostupna odredišta, nepredvidivosti u tranzitu, dostupnosti kupaca kojih često nema kod kuće, prometnog zagušenja, zagađenja okoline, krađe paketa i rastućih očekivanja potrošača za brze isporuke.

Logistička industrija suočena je sa zadatkom uravnoteženja zadovoljstva korisnika, ekonomske isplativosti i ekološke odgovornosti. Osiguravanju kvaliteta i efikasnosti dostave u „poslednjoj milji“ pridaje se više pažnje nego ikad. „Poslednja milja“ je deo lanca snabdevanja koji je najviše okrenut potrošaču. Upravo u tom delu isporuke organizacije se susreću sa potrošačem te imaju priliku da utiču na njegovo zadovoljstvo. Cilj isporuke u „poslednjoj milji“ je da isporuka bude što je moguće brža, potpuna i uz što manje troškove. Organizacijama koje ne prepoznaju te izazove iznimno će biti teško osigurati visok nivo usluge koju danas očekuju potrošači.

Dr sci. Saša Petar
Mag.ing.traff. Dino Valeš
Univerzitet „Sjever“, Koprivnica, Hrvatska
Tekst je deo rada objavljenog na I Međunarodnoj konferenciji „Sustainable logistics 4.0“ u Beogradu