Intermodalni transport i koji propisi se odnose na njega

Pozdrav dragi čitaoci, i ovog puta, kao i do sada, pokušaćemo bar malo da vam približimo neke pojmove koji se odnose na današnju temu. U ovom broju, pokušaću da vam iz svog pravničkog mozga, onako kako mi pravnici vidimo intermodalni transport, približim i objasnim ovaj vid transporta.

Verujem da svi Vi već odavno znate šta je intermodalni transport, i da isti uveliko koristite, ali evo ukratko, kako mi to vidimo. Naime, sam razvoj pomenutog transporta, istorijski gledano počeo je tokom II Svetskog rata, kada su počeli da uvode kontejnerski transport za vojne potrebe, čime je zamenjen dotadašnji masovni vid transporta, a kasnije uvođenjem i drugih intermodalnih jedinica. U prevodu, ovo znači da je omogućen prevoz robe tako što se menjaju transportna sredstva, a da se roba ne pretovara, već ostaje u istom transportnom sudu. Kako ceo svet, tako i mi, prateći trendove, sve više brodarskih kompanija registrovanih u bivšoj Jugoslaviji, a samim tim i u Srbiji uvodili su u svoje flote kontejnerske brodove. Kako to i obično biva, jedan razvoj ne može bez drugog, tako i ovaj vid transporta, iziskivao je razvoj propratne infrastrukture kako drumske, tako i železničke, rečne.

Istražujući ovu temu, nailazimo i na termin multimodalni transport. Multimodalni i intermodalni transport su dva termina koja se široko koriste u logističkoj industriji. Bez obzira da li ste iskusni preduzetnik ili novi u poslu, potrebno je da razumete svaki pojam i  njihove razlike ako vaše preduzeće zahteva bilo koju vrstu uvoza ili izvoza. Multimodalni transport se odnosi na prevoz tereta po jednom ugovoru sa jedinim prevoznikom, koji uključuje više od jednog prevoznog sredstva. Prevoznik, označen kao multimodalni prevoznik (MTO), pravno je odgovoran za celokupnu pošiljku; iako se često angažuju „stvarni prevoznici“ koji prevoze teret. S druge strane, intermodalni transport uključuje kretanje tereta pomoću intermodalnih kontejnera ili vozila od porekla do odredišta kroz nekoliko različitih vidova transporta – svaki od strane pojedinačnog prevoznika sa nezavisnim ugovorom. Ovakav način otpreme ne zahteva direktno rukovanje teretom čak i prilikom promene načina prevoza. Ukratko, i multimodalni i intermodalni transport uključuju više načina i više prevoznika. Međutim, “teretnica” (ugovor) i prevozna obaveza snose jedan prevoznik za prvog, a za mnoge u slučaju kasnijeg.

Prednosti multimodalnog transporta:

• Pošiljka se može lako pratiti.
• Može se otpremiti u daleke zemljopisne oblasti bez kontakta sa više prevoznika; s obzirom da celu transportnu odgovornost snosi jedan prevoznik.
• Skraćeno vreme isporuke. Smanjeni troškovi zbog minimalne koordinacije logistike.
• Jednostavniji pravni postupak u slučaju bilo kakvog spora.

Prednosti intermodalnog transporta:

• Pošiljaoci mogu da odaberu svoje prevoznike za svaku relaciju na osnovu cena i usluge.
• Ukupna kontrola svake relacije i raspored tranzita.
• Fleksibilnost prilikom utovara i istovara tereta u različitim lukama.
• Bolja sigurnost tereta,
• Pristup opremi.

Dakle, iz gore navedenog jasno je da, ako želite apsolutnu kontrolu nad svojom pošiljkom i ne bojite se napornog rada, trebalo bi da odaberete intermodalni transport. Međutim, ako vam nedostaje vreme i resursi ili jednostavno želite da izbegnete sve složenosti vezane za otpremu, onda je pravi izbor multimodalni transport. Zakonima o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, kao i set zakona koji se odnose na sektor za železnice i intermodalni transport, kao i osnovni zakon koji se primenjuje na sporove koji nastanu u toku ovog prevoza, a to je Zakon o obligacionim odnosima RS, detaljno je regulisana ova tema, a naročito o ugovornoj obavezi učesnika ovakvog vida transporta, koja se ogleda u odgovornosti, nadležnosti institucija koje rešavaju sporove vezane za ovaj vid transporta. U slučaju ino elementa, praksa je da se ugovaraju arbitražna tela koja će u slučaju spora, biti nadležna za rešavanje problema.

Da se razumemo, u ovakvim situacijama, ja bih uvek pokušao sa mirnim načinom rešenja spora, jer u suprotnom ulazimo u začaran krug troškova, koji će se gomilati kao grudva niz planinu. Ko je kriv za kašnjenje isporuke, zašto je došlo do kašnjenja, ko će nadoknaditi nastalu štetu….itd, sve su to pitanja, koja sama po sebi mogu biti posebna tema svakog sledećeg broja.

Kompleksnost teme, iziskuje da se ovde zaustavim, jer svako dalje upuštanje u objašnjavanje ove teme dovodi do pisanja knjige, ili nekog ozbiljnijeg seminarskog rada. Stoga, kao i do sada, ljudi dragi, obratite se svom advokatu ili pravnoj službi radi pojašnjenja ugovora koje zaključujete prilikom odabira ovog načina transporta, kako biste na vreme predupredili eventualne štetne posledice koje mogu proizići iz sitnih slova ugovora, jer kao što je neko pametan davno rekao, đavo se krije u sitnim slovima.

Do sledeće teme, pozdravljam vas!

Siniša Pješčić
Advokatska kancelarija Pješčić
Petra Drapšina 56/15, Novi Sad
+381 (0)65 250 38 88

Možda Vas interesuje još:

• Intralogistika: Industrija 4.0 u punoj primeni
• “DOBAR START” – Stipendijski program kompanije Nelt – Možda si baš ti deo našeg budućeg tima
• Kompanija VGP najavila početak izgradnje najvećeg logističkog centra u Srbiji