Avgust 2020

Tema broja: Drumski transport - "Menadžment upravlja situacijom, ne situacija menadžmentom" - Intervju: Mišo Božić, Delamode Balkans; Budućnost...

GmbH versus D.o.o. – Predrasude, utisak i jos po nesto …

Intralogistika kao grana logistike usko je povezana sa tehnikom i tehnologijom, a to je oblast u kojoj Nemačka drži primat poslednjih 100 godina. Međutim, za nas u Srbiji ta priča traje duže, mnogo duže od poslednjih 100 godina. Da budemo potpuno precizni, podređen odnos u industrijskoj saradnji sa Nemačkom, sa određenim prekidima, prisutan je tačno 831 godinu.

Naime, prvi zabeleženi diplomatski kontakt između 2 zemlje se dogodio 1189.godine u Nišu. Tada su se susreli – ni manje ni više nego sami vladari – Stefan Nemanja i Fridrih Prvi Barbarosa. Nakon toga, oko 1200.godine započela je privredna saradnja tako što su nemački rudarski stručnjaci iz Saksonije došli u Srbiju da urade projekat za unapređenje našeg rudarstva.

To je bio prvi projekat koji su nam Nemci prodali i od tada sve do danas važi isto pravilo – ako u sufiksu imaš GmbH to je ulaznica za sva industrijska dešavanja u našoj zemlji. I to VIP ulaznica, obezbeđena su mesta u najboljoj loži.

Nakon rudarstva usledili su projekti iz tekstilne industrije, a nakon što su Turci u 15. veku osvojili naše krajeve, saradnja sa Nemačkom bila je svedena na minimum. Ponovo je aktivirana nakon prve industrijske revolucije, a posebno krajem 19. veka kada je bila opšta industrijalizacija. Energetika, hemijska i mašinska industrija su bile grane u ekspanziji, a svaki proces je uspostavljen nemačkim znanjem i nemačkom opremom. I naravno – nemačkim čelikom.

30-ih godina prošlog veka Nemačka je bila superiorna globalna sila. Temelj superiornosti je bilo znanje (uvek je znanje!). Amerika i Rusija su u to vreme bile ruralne zemlje koje su se tresle usled unutrašnjih sukoba, dok Kina nije ni postojala na geo-industrijskoj karti sveta. Jedini pravi takmac  bila Engleska, vekovna kolonijalna i trgovačka sila čiji je globalni uticaj opadao zbog brzog uspona Nemačke. Da je g.Hitler imao više sluha ili bolju viziju, mogao je da pokori svet na drugi način. Bez rata i razaranja, na fini način – onako kako su Ameri uradili pola veka kasnije, napadom inovacijama iz Silicijumske doline ili Monsanto semenom.

50-ih, nakon II svetskog rata, bilo je potrebno samo 10 godina da se potpuno uništena (i pokradena) zemlja uzdigne i vrati na mesto koje joj pripada. Za ostatak sveta to zvuči kao naučna fantastika, ali Nemci su specifičan narod. Potvrdu možete i sami videte svake subote posle podne ako pogledate utakmicu Bajerna iz Minhena.

U Svetu 70-ih godina je uveliko vladala popularna kultura, Bitlsi i Elvis su doneli novo poglavlje. Kod nas, klinci su se igrali KR-KR, podele se u 2 grupe, partizani i Nemci i plastičnim ili drvenim pištoljima pucaju jedni na druge. Uvek je bilo sramota biti Nemac u toj igri. Tada se držala stisnuta pesnica na čelu i slušala pesma “pevaju mašinke lepše nego ptice“ (teško je danas zamisliti ili opravdati ove reči zdravom razumu), gledali su se Otpisani, idoli za klince su bili Prle i Tihi, a najviše se mrzeo Kriger. Pokojni Steva Žigon koji je maestralno odigrao ulogu gestapo majora Krigera, ostao je antipatičan zbog te uloge Nemca tokom cele svoje karijere.

Sekretarica: Da li Vam odgovara termin za sastanak – sreda u 11h?
Ja: Odgovara, samo bih Vas zamolio da pošaljete vozilo da me sačeka u Surčinu na aerodromu u 9h.
Sekretarica: Gospodine, zar Vi ne dolazite iz Stalaća, ako se ne varam to je pored Kruševca?
Ja: Draga gospođo, stižem letom iz Štutgarta. Firmu ne mogu da prenesemtamo, ali sebe mogu i zato ću dan ranije otići u Štutgart.
Sekretarica: Dobro, kako god želite, čekaće Vas vozilo na aerodromu u sredu u 9h. Da li mogu još nešto da učinim za Vas?
Ja: Da znate da možete. Zamolio bih i prevodioca za sastanak, za nemački ili engleski jezik.
Sekretarica: Ali gospodine Gligorijeviću, Vi pričate srpski, zašto je potreban prevodilac?
Ja: Prevodilac je neophodan da bi me Vaši direktori bolje razumeli.
Sekretarica: Ne razumem Vas, ali nema problema,obezbedićemo prevodioca.
Ja: Hvala gospođo.
Sekretarica (u sebi): Kakav čudak!

Šta se dogodilo da mi u Srbiji toliko promenimo mišljenje o Nemcima i to za manje od jedne decenije?Ne sporeći njihov rad, trud i upornost, moguće je da odgovor leži u socijalnim promenama i kulturi koja se pojavila u čitavoj Evropi.

Dogodio se Golf. Došli su Grunding televizori u boji, video rekorderi i muzički stubovi, BASF audio i video kasete. Klinci su dobili Adidas patike i Puma trenerke. Mame su dobile Nivea kremu, domaćice Persil, muškarci Boss odela. A svi zajedno smo imali Bayer aspirin, kad zaboli glava od silnih događaja.

Mnogo je robe išlo iz Nemačke ka Srbijiveć tada, dok su u suprotnom smeru išli naši ljudi, gostujući radnici – gastarbajteri. Njih je nemačka država primala raširenih ruku znajući da će svi oni odraditi marketing za Nemačku koji nema cenu, i to potpuno besplatno, godinama, kroz generacije. I tako, utisak je napravljen, predrasuda etablirana. Čak ni bombardovanje 90-ih nije uzdrmalo naš utisak i predrasude.

U ovom veku je odnos snaga isti, ali je proces transparentniji. Internet i digitalizacija su više pomogli nama nego njima. Već 25 godina moj posao je da uverim investitora da je ono što Trasing nudi bolje od konkurencije. Na tenderima koji se kod nas odigravaju najčešće su u konkurenciji po jedna firma iz Nemačke, Austrije, Italije, Slovenije i Srbije.

Slovence je danas lako pobediti, oni su dugo koristili činjenicu da su bliže zapadu i dovoljno dugo su nam prodavali pamet, na kraju smo sami shvatili suštinu. Austrijanci se takođe mogu pobediti, oni su kopija svog severnog suseda, sa sličnim pristupom i malo nižom cenom. Italijani su nešto veći zalogaj, ali se i on može progutati. Oni uz opremu prodaju i komad Italije – pogled sa jezera Komo, predivnu prirodu Toskane ili autentično selo sa Sicilije. Prošlo je vreme viza i izolacije, Italiju možemoi sami da vidimo bez obaveze da moramo nesto kupiti od njih.

Ostaju Nemci i Srbi, GmbH vs DOO. Kako se osećate kada čujete nemačka tehnologija ili pročitate nemački proizvod? Da li ste već uvereni da je to dobro i kvalitetno? Nije važno koji je proizvod u pitanju – od grickalice za nokte, preko kosilice za travu, sve do automobila – ako je nemačko onda valja. Isto važi i za opremu za Intralogističke projekte.

Dakle, ja kao prodavac projekta i vi kao kupac projekta, znamo da je nemačko najbolje. A ja bi trebalo da vas ubedim, da pokažem i dokažem da je to što vam mi nudimo bolje od najboljeg?

Koje argumente prikazati, a da se pri tom zadrži poslovni integritet i ljudska iskrenost? Bilo kakvo poređenje daje isti rezultat – Gmbh je uvek ispred DOO. Imaju dužu istoriju i veću tradiciju, veći obrt i jači bonitet. Njihov kvalitet ne možemo da dostignemo, dok za razvoj i istraživanje ne možemo da odvojimo koliko i oni. Cena nam je egal, rokovi isporuke su nam egal. Imaju jače reference i znatno bolju geo-industrijsku poziciju na karti Evrope.

Veća je verovatnoća da se izvuče zec iz šešira nego da se nađe argument. Zaista bih voleo da znam šta je Fridrih I Barbarosa rekao Stefanu Nemanji na uvodnom sastanku.

Mi smo pronašli argumente koji su nam potrebni, tako da u poslednjoj deceniji dobro prolazimo u tržišnoj borbi sa nemačkim kompanijama. To je satisfakcija za ozbiljan rad i ogroman trud koji ulažemo svakodnevno. Cela priča nam je inspiracija za dalji rad, dok saznanje da stojimo na crti sa Nemcima uliva sigurnost i daje dodatnu energiju. Verujemo da je to malo dostignuće u zemlji u kojoj se priča stari vic:

Srbin iz Šumadije na putu ka nebesima naiđe na sv.Petra. Pita ga sv.Petar da li bi on želeo da ide u raj ili pakao. Šumadinac se zamisli i pita: “A da li može Nemačka?”.

Miloš Gligorijević Dipl. Ing.

Partneri

Najpopularnije