Prethodni Brojevi
Do viđenja u Metaverzumu
FIFA je juče objavila vest da je organizaciju svetskog prvenstva 2030. godine dobio Metaverzum. Oni su ponudili najbolje uslove i izabrani su jednoglasno, a u konkurenciji su još bili Francuska, Japan i Portugalija. Mundijal će biti održan u julu, a izvlačenje grupa i termini odigravanja utakmica biće naknadno određeni.
Trebalo bi nam svega par dana da svarimo ovu vest. Narednih nekoliko dana bi se raspravljalo o tome, bilo bi opšteg čuđenja, negodovanja starijih ljubitelja fudbala i možda koji protest tradicionalnih organizacija. Ukoliko postoji sumnja da bi to bilo tako, dobar primer je Katar i svetsko prvenstvo koje je u toku.
Katar u novembru, Mars u martu ili Metaverzum u julu, sve zajedno nema mnogo razlike. Brdo napravljeno od novca ne može da sruši ni moral ni etika. Zapravo stvari mogu biti jasnije ako pratimo tok novca. Tehnološke kompanije su u 2020. godini investirale ukupno 60 milijardi dolara u metaverzum, dok su u 2021. godini investicije iznosile 120 milijardi dolara. Najviše ulaže Facebook, prošle godine skoro 25 milijardi dolara. Apple, Google i Microsoft su potrošili nešto skromniji iznos, po 10 milijardi dolara. Za tehnološke gigante je jasno šta rade, metaverzum je njihova teritorija. Zanimljivo je da se na listi kompanija koje ulažu u metaverzum nalaze Walmart, Amazon i Disney, ali i Nike i Adidas. Sada je jasno, lopte, patike, dresovi i svi mi zajedno idemo 2030. na svetsko prvenstvo u metaverzum. Već vidim tupave reklame, virtualni orao poleće sa Tare i redom skuplja reprezentativce po svetu. Nakon što se navijačke strasti smire dolazi pitanje šta je taj metaverzum, gde se nalazi i kako se do njega stiže.
Šta je u stvari metaverzum? Jedna od iteracija interneta sa mrežom 3D virtualnih svetova je precizan, ali slabo razumljiv odgovor. Solidno razumljiv odgovor bi mogao biti film Matrix gde se ulazi u virtuelni svet digitalnog okruženja. A potpuno razumljiv odgovor na pitanje šta je metaverzum je kad uđete kod svog klinca u sobu i vidite da on priča ili raspravlja sa nevidljivim sagovornicima. Kako se stiže, dolazi ili ulazi tamo? Operativno to se postiže slušalicama sa virtualnom ili proširenom realnošću, a precizno je da se kaže da se tamo ulazi, pre nego dolazi ili stiže.
Ova godina je na izmaku, a u vezi sa ekonomijom pokazala nam je zaista čudne stvari. Prvo sama kriza koja se deklariše kao energetska je krajnje čudna. Stvari se veštački pumpaju, kao da se nalazimo u eksperimentu. Prethodna globalna kriza iz 2009. godine je bila finansijska sa nedostatkom novca pa su same države morale da intervenišu i spašavaju ekonomiju. Sada u ovoj krizi ima viška novca, potrošnja divlja nakon pandemije i inflacija je globalna. Zatim imamo neobičan slučaj u auto industriji, kako u Americi tako i u Evropi. Na američkom tržištu Tesla je postala vrednija kompanija od velike trojke zajedno – Ford, GM i Chrysler. Tesla nije ni postojala pre 20 godina što još uvećava rezultat koji su postigli. Bez infrastrukture i bez brenda, ali sa vizijom i pravim odlukama došli su do vrha. Na evropskom tržištu još nelogičnija stvar je u toku, najveći proizvođač automobila VW suštinski postaje tehnološka kompanija i to pre svega softverski igrač. Volskvagenu više konkurenti neće biti Mercedes i BMW, već SAP. Koliko god nelogično ovo zvuči, to je strateški plan VW do 2050. godine, ali i jasna potvrda da su shvatili zašto je Tesla prvo ime auto industrije danas. Za Teslu je automobil tehnologija, a ne sredstvo koje će nas prevesti od tačke A do tačke B.
Tehnologija se oslanja na podatke, a podatak u realnom svetu se oslanja na informaciju. Čeka se pravi događaj da se metaverzum „podgreje“ pa da nastavimo u tom pravcu. Događaj ili informacija. Informacija ne mora da bude tačna da bi pokrenula lavinu. Ako je informacija netačna to je onda špekulativni posao. Tako je Džordž Soroš početkom 90-ih godina zaradio u istom danu milijardu funti na kursnoj razlici i prefiks uz svoje ime. Kao što postoji prefiks Sir, tako postoji prefiks Špekulant. Sve to se odigralo u nekoliko presudnih dana, ali je sama prevara osmišljena i pokrenuta nekoliko godina ranije. Kompanije i organizacije pod kontrolom Soroša su od finansijskih institucija u Evropi pozajmljivale sredstva, ali samo u funtama. Svojim uticajem su pravili veštački pritisak na valutu, koju su istovremeno na drugim tržištima i berzama odmah menjali u nemačku marku ili američki dolar. Kada je iznos njihovog duga premašio osam milijardi funti – u funtama, a sredstva su imali u drugim valutama samo se čekao trenutak da funti padne vrednost. Kao kolateralna šteta ove špekulacije pala je vlada premijerke Margaret Tačer, a naslednik Džon Mejdžor je morao da povuče Britaniju iz međunarodnog valutnog rejtinga kako bi spasili funtu.
Na sličan način je stigao i Bitkoin. Sličan ne po špekulaciji već po algoritmu kako su se događaji dešavali. Osmišljen pre 15-ak godina, određeno vreme je čekao u nekoj glavi, zatim je čekao kao napisani program, da bi na kraju bio prikazan javnosti kao beli papir i pušten slobodan kod. I ništa se nije dešavalo, falila je iskra, informacija ili događaj o kome pričamo. Poznata je priča da je tih godina čovek platio picu 10 hiljada bitkoina, eto koliko je bio beznačajan. A onda se dogodio Vikiliks, a to je dovelo do pada na berzama i dalje do nepoverenja u države, vlade i banke. Bitkoinu je to dobro došlo zato što se od starta predstavljao kao valuta nezavisna od država i banaka. Samo 8 godina kasnije, 2021. godine 1 bitkoin je vredeo 67,000 dolara, a ona pica je koštala 670 miliona dolara.
Tako je i Metaverzum krenuo pre 20-ak godina, skromno i samo pomenom da takva opcija može da postoji. Slične informacije se u biznisu tehnoloških kompanija skoro svakodnevno puštaju u etar i većina ostane zaboravljena. Kao i startapovi, nastaju i nestaju svakoga dana. Platforma Second Life važi kao prvi metaverzum, a kasnije su popularne igrice nastavile unapređivanje tehnologije, pre svega Minecraft i Fotnite. Pravi iskorak je načinjen sa platformom Roblox i tema se raširila. Ipak cela priča je zastala zato što se shvatilo da je potrebno mnogo vremena i još više novca za razvoj hardvera i softvera koji bi omogućavali ovako nešto. Onda se dogodila informacija, 2017. godine procenjeno je da će već do 2030. godine vrednost posla u metaverzumu biti 8 triliona dolara (američki trillion je naš billion, a njihov bilion je naša milijarda). Godina 2030. je veoma blizu, koliko već sutra i to je ono što je privuklo gigante da uđu u trku – lova. Zatim je Bloomberg rekao da će već do 2025. godine vrednost metaverzuma premašiti 1 trilion dolara i svi su se zatrčali u metaverzum. Facebook predvodi tu trku. Oni imaju problem sa nedostatkom informacija sa strane hardvera.
Hardver drže Google, Apple i Microsoft i još ranije je postalo jasno da na duge staze Facebook nema šanse. Zato su oni preuzeli ulogu predvodnika na putu za metaverzum. Čak je i ime kompanije promenjeno u Meta, najvećim delom kao marketinški potez u promociji metaverzuma kao nadolazeće realnosti. Ta nadolazeća realnost je u stvari Hamletovsko pitanje. Mobilni telefoni su doveli do toga da se svako pitanje u vezi sa budućnošću može svesti na frazu – ko je 80-ih godina mogao da pretpostavi šta će se dogoditi, da li je neko znao da ćemo danas svi imati mobilni telefon kao što imamo ruku i nogu? Danas, kada se raspravlja u planovima za budućnost uvek se nađe neko da izgovori frazu iznad i to završava diskusiju tako što ostavlja/otklanja sumnju na svako razmišljanje. Dakle Facebook je najavio, odnosno Meta da će kreirati 10.000 radnih mesta samo u Evropi u narednih 5 godina za potrebe izgradnje infrastrukture metaverzuma. Nadolazeća realnost nije u skladu sa ovim što se danas dešava. Realnost kaže da Facebook otpušta 11.000 zaposlenih, Google otpušta 8.000, Microsoft i Amazon otpuštaju po 6.000 ljudi. Obrazloženja koja se daju su da je tokom pandemije previše kadrova angažovano i da se sada moraju smanjiti troškovi. Kažu da je to planski urađeno, ali to jednostavno ne može da bude istina. Zvuči kao loša opravdanja u vezi sa čipovima koja slušamo poslednjih godina. Pad profita je siguran razlog, a stoji i pitanje da li su se zaigrali metaverzumi?
Skeptični su uglavnom iz nešto starije generacije kojima nije lako da ova dešavanja shvate. Ja sam pola radnog veka proveo šaljući faksove. Pa kad pošaljem faks pozovem telefonom da proverim da li je stigao i da li se dobro vidi. Ili gospođa koja prima faks sama zove da mi kaže da joj je nestalo papira i moli da ponovim slanje. A sada se od mene očekuje da razumem i podržim metaverzum.
Rešenje je da posmatramo svoju decu. Moj sin Ognjen je srednjoškolac i dobar je lik. On provede dobar deo dana upravo u metaverzumu i nisam primetio da mu nešto fali. Kad uđem u njegovu sobu uvek je u toku žučna rasprava, ne idi tamo, neeee zašto si to uradio, paziiii. Na glavi su mu slušalice i to dva para slušalica, a sedi pored računara i vidim da igra igricu. Ognjene sa kim to razgovaraš, pitam ga umesto da kažem da li si ti dete normalan? Sa Lukom, Andrejem i Damjanom, igramo igricu. Klinci su odavno u metaverzumu te za njih ovo i nije neka tema. Umreženi su i svi su negde u samoj igrici, na livadi ili na gradskim ulicama, u kolima ili svemirskim brodovima. Za klince je metaverzum danas isto ono što smo i mi nekada imali kroz stripove, pa kako je ko umeo da izmašta svoj mikro- meta-verzum. U budućnosti sa razvojem 5G mreže i slušalica koje će nam davati potpunu virtualnu realnost za sve oblasti života, verujem da može da se dobije što šta korisno iz ove priče.
Pitali su u Americi ove godine 3.000 devojaka koje se spremaju da upišu fakultet da li bi htele da budu inženjeri kasnije kroz karijeru i 90 % je odgovorilo Ne. Razlog je zato što bi želele da se bave nekim poslom koji donosi napredak zajednici ili stvara korist za društvo? Draga deco, poštovana deco kako bi rekao Duško Radović, tačno je da se kroz karijeru može uticati da se stvori opšti boljitak i valjalo bi da znate da nema oblasti u kojoj je to vidljivije nego u inženjerstvu. Jedna od devojaka koja je upisala ove godine fakultet je i moja bratanica Petra. Veliko mi je zadovoljstvo da kažem da je upisala jezike na Sorboni, a još veća je privilegija da se sa njom razgovara o tome ili o drugim stvarima. Njeni stavovi, gledanje na ono što se danas događa, plan za ovu ili narednu godinu, plan za duže vreme, dnevne aktivnosti, interesovanja i želje. Bez opterećenja kao što samo mladi ljudi umeju, bez stega koje dolaze sa godinama i odgovornošću i bez straha od bilo kakvih inovacija i sličnih metaverzuma. Petra i Ognjen, kao i svi ostali klinci će se koliko već sutra uhvatiti u koštac sa svim tim stvarima, podjednako lako rešavajući izazove kao što smo i mi rešavali naše.
Metaverzum bi suštinski trebalo da bude vidljiva dimenzija veštačke inteligencije. Pored industrije igrica, konkretno se već primenjuje u filmskoj industriji i zato je Holiwood takođe ušao u trku ka metaverzumu. Već sada se filmovi snimaju brže, posebno u postprodukciji, što značajno umanjuje ukupno vreme proizvodnje filmova ili serija. Korist je ta što će filmovi manje koštati, a mogućnost da prikažu svoju umetnost imaće i stvaraoci koji do sada nisu imali budžet za tako nešto. Metaverzum se već primenjuje u medicini i to prilikom najosetljivijih operacija na kičmi, onih koje ranije nisu ni mogle da se izvode. Slušalice-naočare navode hirurga na tačnu poziciju gde bi igla trebalo da prođe. Microsoft razvija istu stvar za vojsku kroz ugovor vredan 22 milijarde dolara. Skoro svaka oblast može da izvuče vrednost, najviše biznis u celini. Od Teams sastanaka na kojima je bio svako od nas pa sve do ozbiljnih transakcija, metaverzum daje široke mogućnosti. Pitanja je još uvek mnogo, a posebno je nejasna tehnologija. Hardver će kao i do sada biti računari i pametni telefoni, a osnovni problem je nemogućnost da se razviju slušalice koje mogu da dostignu gustinu piksela mrežnjače. Softver je bez standardne tehničke specifikacije za implementaciju, pre svega zato što nema regulatornog tela koje bi to moglo da uredi. Ovo dođe kao neki urbanistički problem i biće potrebno mnogo vremena da bi se došlo na iole uređen sistem. Izvodljivost je takođe upitna, pre svega usled nedostatka infrastrukture. Sve ovo ukazuje da će biti potrebno najmanje 10 godina da ova priča stane na čvrste noge, a zatim i da ostane na njima. Izazovi se već mogu sagledati, a mogućnosti i napredak su uvek praćeni opasnostima. Pre svega ono što je i danas pitanje koje se ne može rešiti
na pravi način, a to je privatnost. Sada već ne možemo da sačuvamo samo osnovne podatke, a tada će AI imati naše otiske ili biometrijske podatke. Zatim bezbednost, kako u metaverzumu tako i izvan njega, kao socijalno pitanje.
Do tada, ostaje nam da pratimo šta se dešava i da se zabavljamo vestima koje nam se čine blesavim, sve dok ne dođe ona prava informacija. Hamletovsko pitanje i ovde postoji zato što se dobro sećamo koliko je koštala ona pica. A vesti se smenjuju, prvo se Samsung zainteresovao i uključio u priču, pa je JP Morgan Chase objavio da otvara prvu banku u metaverzumu. Ili to da se već kupuju placevi u metaverzumu, a jedan od prvih kupaca je aukcijska kuća Sotebi koja će tamo na virtuelnim aukcijama prodavati digitalne umetničke vrednosti. Država Barbados je prva koja je otvorila ambasadu u metaverzumu.
U 2023. godini nas čekaju zanimljivi izazovi. Od početka ovog milenijuma jedno je zajedničko za svaku narednu godinu, a to je da se promene događaju sve brže i brže i sve više dobijaju oblik eksponencijalne krive. Geo-politika je uzela maha, a okolnosti joj idu na ruku. Evropski plan je da se smanji zavisnost od Kine i da se dobar deo proizvodnje vrati u Evropu. Ja bih dodao na rubove Evrope pre nego u njen centar, a posebno prljave i niske tehnologije. Evropa to radi bez mnogo galame, ali je jasno da plan postoji i da je direktiva za realizaciju izdata. Sa druge strane okeana je nešto drugačija priča, Amerikanci se nadvikuju odgovarajući na pitanje kako smo mogli svu proizvodnju da odnesemo u Kinu i ko je za to kriv.
Predsednik Bajden se bavi tom temom više populistički, ali ipak je jasno da i oni pokušavaju da oforme novi lanac snabdevanja koji će biti manje zavistan od Kine. Kažem Kina, a mislim na celokupni daleki istok. Kina je strateški dobro pozicionirana, sigurno je da se i ona pita u svemu ovome. Na kraju, kako god da se stvari razvijaju, verujem da nam ide na ruku. Očekujem da će narednih 10-ak godina biti zahuktale privredne aktivnosti u našem regionu, mi smo taj rub Evrope.
Miloš Gligorijevic Dipl.Ing.
Možda Vas interesuje još:
