Majstor i Margarita

Prerija Arizone, ispečeno tlo i zemlja braon boje. Kamenje, kaktusi i neki žbun. Životinja skoro da nema, tek po koji kojot prođe. Toliko je vruće da se može videti izmaglica. Pojavljuje se kočija – popularna diližansa iz tog vremena. Unutra je četvoro putnika, jedna dama i trojica gospodina. Jedan od njih je Ringo Kid i njega glumi prva zvezda vesterna – neuništivi Džon Vejn. Sigurno je da neću prepričavati film, neću se baviti ni putnicima. Ono što me interesuje je teret koji nosi diližansa, a to su Paketi i Pisma.

To je prva registrovana brza pošta ikada. Uglavnom su se prenosila pisma, telegrami i paketi, u jednoj kočiji moglo je biti i više od 10 hiljada pisama. Dobro, nije baš bila brza zato što je put od Sent Luisa do San Franciska trajao 23 dana (udaljenost je oko 4.500 km). Sve ovo je osmislila kompanija Overland Mail Company i njen vlasnik Džon Baterfild. Uspeli su da pobede na tenderu veće kompanije iz tog vremena, kao što su American Express ili Adams Express Co. i da 1857. godine potpišu ugovor vredan 600.000 dolara na godišnjem nivou. Bio je to veliki novac, nešto više od 19 miliona današnjih dolara. Imali su 900 zaposlenih, preko 100 stanica i 66 diližansi za transport ljudi i tereta. Uz mnogo problema, ovaj posao je funkcionisao svega 4 godine. Nadolazeći građanski rat, proboj železnice, a najviše zbog razbojnika koji su pljačkali diližanse, ovaj servis je prestao sa radom 1861. godine. Na scenu je došla železnica koja je predstavljala brži i sigurniji način za transport paketa i pisama, a iznad svega to je bilo jeftino rešenje u odnosu na sva prethodna. Tako je slanje pisama prestalo da bude privilegija bogatih i postalo dostupno, uglavnom, svima. To je uzrokovalo veliki problem za pošte i kompanije koje su se bavile distribucijom. Broj pošiljaka je vrtoglavo rastao i poštanski centri su bili zatrpani bez mogućnosti da obrade sve veći dnevni priliv paketa, a, posebno, pisama.

Taj problem je trajao jedan ceo vek, sve do pedesetih godina XX veka kada se krenulo sa tehnološkim razvojem poštanskih centara – danas bi se to nazvalo automatizacija. Tada je u Americi instalirana prva mašina za sortiranje pisama, a pogađate, mašinu je projektovala, proizvela i isporučila holandska kompanija. Mašina je bila poluautomatska i 5 operatera je moglo da obradi 15.000 pisama na sat.

Zapravo, tada je krenula trka koja i danas traje. Automatsko sortiranje, sistem za prepoznavanje adresa, video kodiranje, programi za prepoznavanje teksta, OCR tehnologija, itd. U kombinaciji sa intralogističkim rešenjima, kapaciteti poštanskih centara su se višestruko povećali.

Danas, distributeri paketa i pisama su globalni igrači u oblasti logistike. Poštanske rute koje su ranije bile od mesta do mesta su prerasle u složene distributivne lance. Pošiljke se prikupljaju u distributivnim centrima i sortiraju za dalju otpremu. I nije tako samo sa paketima ili pismima, tako je uglavnom sa svom robom. Distribucija je postala nešto kao masovna proizvodnja.

Ako iz Niša šaljemo 2 palete sa robom u Sofiju (160 km) i angažujemo lokalnog prevoznika sa kombijem cena će biti oko 250 evra. Istu isporuku će globalni prevoznik prevesti iz Niša za Beč, a sutradan redovnom linijom iz Beča za Sofiju, po ceni od 150 evra (ukupno 1.850 km).

Ta masovna proizvodnja je postala toliko masovna da se trošak po pošiljci približava nuli. U velikim centrima UPS-a i FEDEX-a, popularnim super-habovima se dnevno obrađuju brojevi pošiljaka koje je teško i zamisliti. Fedex upošljava 275.000 ljudi i svakog radnog dana isporuči 18 miliona pošiljaka. U floti ima 700 aviona, a glavni hab se nalazi u Memfisu,
država Tenesi. U tom centru se za noć obradi 1,5 miliona paketa koje dopremi, a zatim i otpremi 140 aviona. U tome pomaže 200 kilometara transportera. UPS upošljava 475.000 ljudi. Svakog radnog dana isporuči 25 miliona pošiljaka. U floti ima 600 aviona, a glavni hab se nalazi u Luisvilu, država Kentaki. U tom centru se pošiljke obrađuju kapacitetom od skoro pola miliona komada na sat. Sve to se događa na 250 kilometara transportera.

U pogonima obe kompanije proces je „two-touch-process“,o dnosno svaka pošiljka se dodiruje rukama samo 2 puta, prvi put na istovaru kontejnera i drugi put na utovaru istih. Sve između je automatizovano.

Francusko ostrvo kod Tivta u Boki Kotorskoj u biti nije francusko, a nije mu to ni ime. Po legendi, Sveti Marko, kako je pravo ime ostrva, su grčki bogovi poklonili grčkim hrabrim ratnicima za pobede u raznim bitkama. Iscrpljeni i ranjeni ratnici su dolazili na ovo ostrvo da bi se oporavili i zalečili rane. Njih je začarala čistoća i lepota ovog ostrva, te su se oni zakleli svojim bogovima da više nikada nikome neće ništa nažao učiniti, osim iz odbrane ili nužde. U to ime zasadili su maslinu od koje kasnije nastaje veliki maslinjak. Mi ga znamo kao Francusko ostrvo, zato što je decenijama bilo pod zakupom MEDITERANEE, francuskog kluba. Ostrvo je bila velika atrakcija za turiste sa divnom plažom i konceptom sa bungalovima kao stambenim jedinicima. Francuzi su ga iznajmili od tadašnje Jugoslavije na 50 godina i do početka 90-ih godina je sve funkcionisalo po planu. Turizam je cvetao, aranžmani su bili zakupljeni mesecima unapred, a na Francuskoj državnoj televiziji ste mogli da vidite reklamu za ovu priču. Sećam se da smo kao klinci uvek maštali da kročimo na to ostrvo. Dolazili smo „gumenjakom“ i nikad nismo smeli da se iskrcamo, već smo se kupali u blizini pokušavajući da vidimo šta se dešava tamo. Ali uvek bi se pojavio neki čuvar sa čamcem i zamolio nas da se udaljimo zato što je ostrvo privatna svojina. Faktički, to je bila francuska teritorija. 90-ih godina su krenule turbulencije i raspad Jugoslavije, tako da od 1992.godine više niko nije kročio na ovo ostrvo. Danas je Francusko ostrvo napušteno i zapušteno.

Upravo ovih dana ističe višedecenijski zakup i ostrvo je ponuđeno na prodaju. Imao sam prilike da pogledam planove projekta koji bi trebalo tu da se izvede i mogu vam reći da je veličanstven. To će biti gradić sa 50 kuća u venecijanskom stilu i 150 luksuznih vila različitih veličina. Marina, heliodrom i svi prateći sadržaji učiniće ovo ostrvo jednom od
najlepših destinacija u ovom delu sveta. I sama pozicija ostrva danas je sasvim drugačija u odnosu na pre 50 godina, verujem da će novonastali trougao koji čine Porto Montenergo, Luštica Bay i Sveti Marko pružiti novu dimenziju i ovako prelepoj Boki Kotorskoj.

Praznični dani u Americi su ove godine protekli veoma šarenoliko u različitim oblastima. Statistika je pokazala da je Dan Zahvalnosti bio na okvirno istom nivou kao prošle godine, dok je „Crni Petak“ neznatno pao u odnosu na prošlu godinu. Delom zbog nestašica koje su prisutne cele godine,a delom zbog pandemije za investitore je ovaj praznik prošao loše. U petak su pali svi indeksi na berzi, S&P 500 index je pao 2.2%, Dow Jones je izgubio oko 2%, a Nasdaq je pao za 3.5%. Tržni centri i prodavnice su imali pristojne gužve, nije to bila reka ljudi kao ranije, ali imajući u vidu sve okolnosti rezultat je bio iznad očekivanja. Najveći tržni centar u Americi, Mall of America Bloomington, u Minesoti je imao 100.000 posetilaca već do ranog popodneva, a to je dvostruko više nego prošle godine, ali još uvek značajno manje nego što su bili brojevi iz 2019. godine.

Primetno je da su praznici „razvučeni“, a posebno „Crni Petak“. Ranije je upravo taj dan bio udarni dan i smatrao se jedinim sa pravim popustima, dok je ove godine Crni petak razvučen na više dana ili čak više nedelja. Neki prodavci su još krajem Oktobra započeli akciju. S druge strane, neke prodavnice su ostale zatvorene, a popust se preneo na online kupovinu. Na kraju, prema izveštaju Mastercard SpendingPulse, koji prati sve tipove transakcija, uključujući keš i kredite, trgovina je bila iznad očekivanih 20% porasta. Ukupan porast za novembar i decembar će biti od 8.5% do 10.5% u odnosu na iste mesece u 2020. godini.

Bilo je kompanija koje su imale probleme. Walmart sa isporukama, dok je lanac Victoria’s Secret rekao da je 45% njihove robe namenjene za praznik zaglavljeno u tranzitu.

Lanac isporuke ostaje najveća briga za 2022. godinu. Mnogi su već preuzeli određene korake i promene, ali za uspostavljanje novih ruta ili procesa, kao i za pronalaženje novih partnera potrebno je vreme.

Za ove 3 različite teme zajedničko je da ih karakterišu usponi i padovi. Potrebna je vremenska distanca da bi to moglo da se sagleda i razume. Povratna informacija koju dobijemo može da pomogne danas ili u bliskoj budućnosti, ali nikako ne može da garantuje da znamo kako će se priča dalje odvijati.

Okolnosti su nešto što se ne može predvideti. Zar ne? Investitori svake godine trljaju ruke na „Crni petak“ zato što berzanski indeksi rastu tog dana, ali ove godine je samo dan ranije stigla vest o novom soju virusa i to je oborilo indekse na berzi. Francuzi su uložili mnogo u ostrvo u Crnoj Gori, ali nisu mogli da predvide raspad i rat na prostoru bivše Jugoslavije. Od divnih plaža i bisernog mora ostala je samo pustoš.

Transport diližansom je doneo mnogo dobrog američkom narodu, ali je trajao svega nekoliko godina. Priča nije mogla da opstane zbog svih okolnosti, tako da je na kraju karta koštala tadašnjih, astronomskih, 200 dolara po putniku.

 

Čak ni pomenuti Džon Vejn ne bi bio to što jeste da se nije odigrao čudan splet okolnosti. Naime, 30- ih godina prošlog veka, on je bio trećerazredni glumac, ni blizu pravih zvezda kao što su bili Gregori Pek ili Gari Kuper. Dogodio se II svetski rat i ulazak Amerike u taj rat. Svi poznati glumci su, delom pod pritiskom javnosti, otišli preko okeana u rat u kome su neki i nastradali. Jedan od onih koji su izbegli odlazak bio je Džon Vejn, koji je iskoristio priliku koja se ukazala i postao najčuvenije ime Holivuda iz tog vremena.

Miloš Gligorijević Dipl.Ing.

 

Partneri

Najpopularnije