Korak od 9 i po triliona metara

19.05.2023.

Tema ovog broja je Intralogistika, upravo ona tema o kojoj mi stalno diskutujemo. Odlično, da čujemo šta ima novo na tom polju u proteklih godinu dana? Uglavnom ništa. Ko sumnja da je tako, već za dve nedelje na Logimat-u ima priliku sam da da odgovor na ovo pitanje.

Razvoj i inovacije u intralogistici idu sporije nego što se očekivalo. Protekla decenija je bila pravi bum, inovacija je bilo na pretek i to nas je malo zanelo (ulepšana verzija opcije da smo ispali smešni). Ipak, sada se jasno vidi (najbolje na fakturama) da veliki zamajac koji je dao e-commerce nije savladan na pravi način. Dostigli smo pik i sada se igra promenila. U određenoj meri se umešala geopolitika i to kao otežavajući faktor koji delimično osporava ili otkazuje planirane investicije. Tako smo u poslednjih godinu dana dobili dodatne nepoznate u već dovoljno kompleksnoj jednačini koja se mora rešavati svakoga dana. Strana potražnje je oduvek bila nepoznata (preciznije-neizvesna), a sada je i strana snabdevanja postala nepoznata. Promene koje su se dogodile za vreme pandemije sada se vide kao veliki problem.

Nedostatak radne snage je još od ranije nepoznata koja se svake godine multiplicira. Globalna situacija sa energijom je špekulativna i utiče na cenu, a stanje sa sirovinama i repromaterijalima takođe ne obećava. Problem sa strane snabdevanja je kompleksan zato što ima uticaj na proces iz više pravaca. Otežavajući faktori su se umnožili i dovode proces do granice izdržljivosti te zato u današnje vreme fleksibilnost tehnologije koja se koristi je od najvećeg značaja. Čak i efikasnost može da trpi, ali fleksibilnost mora da omogući promene u ciklusima rada koje sada mogu biti na dnevnom nivou ili čak više puta tokom jedne smene. Ako znamo da se radi o desetinama hiljada pošiljaka koje čekaju dalji korak onda shvatamo koliko je izazov ozbiljan.

Tako je o Intralogistici prestala da se priča ista priča kao i pre nekoliko godina, o neophodnosti automatizacije, o digitalizaciji, cloud i distribuciji podataka u realnom vremenu, industriji 4.0. Na ranije pretresene teme samo je dodata veštačka inteligencija i deo mogućnosti koji ona pruža a da ga možemo iskoristiti. U nekoj meri su aktuelna i AGV- autonomna vozila ali bez jasne koncepcije o primeni, a posebno bez jasnog odgovora o kapacitetima koji se na taj način mogu postići. Slušao sam direktora operacija sektora za intralogistiku u Siemens-u i ništa novo nije rekao što mi već nismo pričali u ovom časopisu.
***
A pričamo već nekoliko godina unazad. Sagledali smo sve varijante intralogistike – proizvodnu, skladišnu i distributivnu. Analizirali smo linkove između te tri varijante, njihove karakteristike, specifičnosti, izazove i koristi koja se može ostvariti. Pričali smo o teoriji i nauci, kao što smo se bavili konkretnim slučajevima i analizom odrađenih projekata. Razložili smo supply chain na segmente, a njih na sastavne delove, pa još dalje sve do čipova.

Prolazili smo kroz različite grane industrije – od hrane i pića, preko hemije i farmacije, građevinske, automobilske i industrije guma, modne i sportske, proizvodnih i linija za montažu, sve do distribucije i elektronske trgovine. Prošli smo kroz procese u poštama, kurirskim službama, na aerodromima i brodskim prevodnicama, ali i u tržnim centrima i supermarketima.

Bavili smo se tehnologijama u oblasti skladištenja, a posebno u oblasti unutrašnjeg transporta. Tokove materijala smo integrisali sa tokom informacija. Ispratili smo softverski deo i interfejs ka svim zainteresovanim stranama u realnom vremenu. Nakon softvera prošli smo kroz hardver i delove procesa, od prijema i skladištenja, komisioniranja, pakovanja do otpreme. Sagledali smo layout za takve procese kao i specifikaciju performansi opreme koja je potrebna da bi se radni ciklus odvijao na optimalan način. I to ne bilo kakve opreme već cutting-edge – konvejeri, liftovi, šatlovi, moduli, sorteri i dr. Uredili smo definicije koje propisuje Industrija 4.0 za svaki process kojim smo se bavili.

Ukazali smo na put do boljeg radnog okruženja, kako se smanjuje buka ili kako se štedi struja. Kako se vlasnicima omogućuje veći profit, a zaposlenima sigurnija i bolja plata i zadovoljstvo dolaska na posao. Sve teme u vezi sa energijom su posebno važne, ne samo zbog visokih troškova ili njenog nedostatka, već i zbog celokupnog odnosa prema životnoj sredini. Na kraju krajeva i prema sebi i svojoj deci. Brži i precizniji rad štedi vreme i omogućuje kraći radni dan, nekada i za celu smenu za 100-ak ljudi. Iako se 80% onih koji donose odluke izjašnjava da je veoma svesno važnosti ove teme to ne donosi očekivani napredak i smanjenje pritiska na životnu sredinu. U realnosti stvari stoje malo drugačije. Ukoliko iste te ljude pitamo gde vide porast potrebe za energijom u svojoj kompaniji u narednih 5 godina, 63% ispitanih kaže da je usled potrebe za rastom proizvodnje, 62% kaže da je zbog većeg nivoa automatizacije. Zanimljivo je da 44% ispitanih kaže da će klimatske promene usloviti potrebu za većom potrošnjom energije, dok 30% ispitanih smatra da će razlog biti povećana decentralizacija proizvodnje.

Zatim smo išli unazad kroz projekte isporučene pre 10 ili 15 godina. Šta su tada predstavljali, kakva je bila implementacija, koliki je bio ROI, šta su doneli nakon 5 godina, a šta nakon 10 godina upotrebe? Koliki je life cycle opreme, procesa i tehnologije u celini, koliko je prošlo vremena do sledeće investicije? To su dragoceni podaci koji nam daju bolji uvid u sadašnje vreme i što je važnije, za nijansu dalji pogled u naredne godine i bolju poziciju za donošenje odluka.

Stigli smo i da se zabavimo sa intralogistikom. Tako smo se zajedno divili kako teče proces u formuli 1 ili u timu Valentina Rosija na GP moto trkama. Išli smo daleko u prošlost u 18. vek i nastanak poštanske delatnosti, pa u 19. vek da vidimo industrijsku revoluciju. Zatim smo putovali visoko, baš visoko sve do svemira i međunarodne stanice Mir pokušavajuci da približimo logistički proces koji stoji iza ovog gigantskog projekta.

***
U Srbiji i dalje vredi ona stara – kad vidiš fotku skladišta okolo su sigurno livade. Isto važi za celi ex-yu prostor.

Tako su i mogućnosti nas koji ovde radimo limitirane u odnosu na one koje pokušavamo da stignemo. Pogledajte priču Rimca iz Hrvatske, to je dobar primer za mnogo toga u poslu i životu u celini. Uglavnom ljudi kažu – čovek sa naših prostora, sa balkana, iz Hrvatske da tako nešto napravi je čudo. Ne dragi moji, mnogi naši ljudi su napravili uspeh i čudo u svetu. Pravo pitanje, odnosno njegovo dostignuće je – ne odakle je, nego GDE je napravio to što je napravio. Kod nas, kažem ”nas” zato što dosta projekata radimo u Hrvatskoj i odgovorno tvrdim da je sve isto kao kod nas, nijansa razlike je EU. Geografski posmatrano, Zagreb je svega 1 sat kolima od Graca. Posmatrano iz ugla biznisa, Zagreb je svetlosnu godinu daleko od tog istog Graca. Na žalost je to tako odvajkada i ostaće tako. Ulazak Hrvatske u EU jeste doneo benefit sa te strane i do neke mere olakšao Rimcu posao, ali suština je da postoji konstanta koja uvek ide u korist Graca.

Utoliko je uspeh Rimca veći i značajniji, možda čak u kategoriji Novaka Đokovića. Pored toga što su uspešni i mladi momci, na prvi pogled se vidi šta je njima dvojici zajedničko – umerenost, jednostavnost, skromnost. Skromnost ne po prirodi, već proistekla iz rada i truda. Proistekla iz rešavanja problema skoro nemogućih za rešiti, iz improvizacije i kompromisa. Istinski uspeh generiše odgovornost. Prava veličina obojice momaka je svest da nose veliku odgovornost i upravo sa te strane stiže skromnost. Iz skromnosti izbija kvalitet, a iz kvaliteta proističe sigurnost da se taj kvalitet ostvari i isporuči. Obojica su uspeli da zatvore taj krug, pa zato Nole ima 20+ grend slemova, a Mate Rimac ume da napravi korak od 9.460.800.000.000.000, metara baš koliko je i jedna svetlosna godina.

Mi se pripremamo za sledeću godinu i proslavu 40 godina kompanije. Samo kada se izgovori da sve traje od 1984. zvuči zastrašujuće, izaziva strahopoštovanje i uliva sigurnost. U sklopu jubileja planiramo pokretanje Tehnološkog centra za Intralogistiku “just a hint” i to je sve što smem da kažem na ovu temu. Takođe planiramo razne programe, inovacije za skladišne i transportne operacije, edukaciju tržišta i mladih stručnjaka inženjera različitih profila, akcije za kupce, itd. Planiramo da unapredimo postprodajnu podršku i da je podignemo na još viši nivo. Posebno ćemo se baviti temom uštede energije i primene novih rešenja. Za ovu oblast formiramo čitav tim stručnjaka koji će razvijati rešenja za razne industrije i primene.

Prošle nedelje smo na poziv Molson Coors-a održali predavanje u Pragu na temu inovativnih tehnologija za uštedu potrošnje električne energije. Predavanje smo odradili zajedno sa našim prijateljima iz Interroll-a i mogu vam reći da je prezentacija protekla veoma zapaženo. Pričali smo o konkretnim stvarima i mogućnostima za unapređenje na linijama za transport paketa i paleta. Molson Coors je naš dugogodišnji kupac, jedan od najvažnijih. Oni su pivarska korporacija koja u svom sastavu poseduje 8 pivara iz 7 zemalja. Tu spadaju najveće pivare u regionu kao što su Apatinska pivara, Zagrebačka ili Nikšićka, kao i brendovi Jelen, Nikšićko, Laško, Staropramen, Bavaria i dr. Apatinska pivara je kod nas već dugo godina prepoznata kao lider u primeni inovativnih tehnologija, pogotovo onih koji umanjuju potrošnju energije i time pozitivno utiču na životnu sredinu. Koliko ja znam, oni su prvi na našem tržištu investirali u OGD pogone koji donose značajnu uštedu u potrošnji struje.

Događaj u Pragu je bio internog tipa, godišnje okupljanje ljudi koji se bave tehnikom i logistikom iz pivara koje pripadaju grupaciji Molson Coors. Pozvano je nekoliko kompanija da održe predavanje i prezentaciju, uglavnom globalni lideri u svojim branšama, kao i jedna lokalna firma iz Srbije – Trasing Conveyors. Možete zamisliti kolika je to čast i privilegija bila za nas, prema rasporedu pre nas je bio Krones, a posle nas Danfoss!

***
Još jedno veliko priznanje za Trasing Conveyors je stiglo u ovoj godini. Dobili smo zahvalnicu od Henkel-a, u kojoj kažu da je za izuzetan doprinos, podršku i ostvarenu saradnju u proteklih 20 godina. Henkel je bio moj account te vam iz prve ruke mogu reći da je saradnja sa njima bila izazov i veliki ispit za nas. Za tih 20 godina odrađeno je više od 100 projekata na 6 lokacija u 4 države. To su bile linije za deterdžente, kućnu hemiju, kozmetiku, kao i građevinski program koji pokriva Ceresit i Loctite. Učestvovali smo u razvoju tehnologije transporta materijala za skoro svaki njihov novi proizvod, od Persil tableta za veš mašinu do Bref kuglica za toalet.

Koliko je Trasing dugo na tržištu najbolje govori projekat iz 1997.godine za Merimu-Henkel. Linija za transport kutija iz punionice do paletizacije sa prelazom preko 2 saobraćajnice. Ukupno oko 250 metara transporta, sa inovativnim konceptom za upravljanje za tadašnje vreme. Molim da imate na umu da je to vreme pre interneta! Bio je to par ekselnas intralogistički projekat, meni posebno drag zato što je ujedno bio i diplomski rad. Naravno da sam u tom timu bio mali koji je išao po kafu i doručak, a liniju su projektovali iskusni inženjeri Sloba Lukić, Dule Jovanović i Beba Gligorijević. Ova linija je radila do pre nekoliko godina kada su u okviru novih investicija Henkela ti objekti srušeni.

Puno toga bi imalo da se ispriča za tih 20 godina, pa evo jednog primera iz 2008.godine. Projekat preseljenja fabrike deterdženata iz Izmira u Ankaru, mi radimo inženjering i proizvodimo novu opremu, turska firma radi instalaciju, a danska firma integraciju. Naša oprema (8 šlepera) stoji na granici i ne može da uđe u Tursku. Razlog je što na samoj opremi, pločica sa Trasing CE znakom nije bila u skladu sa novim propisom. Sastanak u 9 ujutro u Istanbulu sa njihovim generalnim direktorom. Rekao je samo jednu rečenicu – imate 1 dan da sredite stvari i ako ne bude tako opremu vraćate u Srbiju. Već u 12h sam leteo za Beograd, tamo su me na aerodromu sačekale kolege sa novom dokumentacijom, pločicama i 2 tube lepka sintelana. U 19h sam leteo nazad za Istanbul. Prijatelji iz Sarajeva su pomogli da nađemo Bosanca koji radi noćnu smenu u tom carinskom skladištu, dalje je bilo lako. Oprema je narednog dana ocarinjena i krenula ka Ankari.

Rimac bi najbolje razumeo ovu priču iznad, siguran sam da ima istu takvu. I tako dragi prijatelji, nekada je bila potrebna viza, a danas je dovoljno i znanje.