Avgust 2021

  Tema broja: Informacioni sistemi u logistici i transportu - 10 razloga zašto je digitalna transformacija neophodna u logistici;...

Jun 2021

Tema broja: Drumski transport i komercijalna vozila - Veći, praktičniji, efikasniji, inteligentniji - 100% CADDY; Umor vozača u...

Čip koji je srušio lanac snabdevanja

Ovo leto će kod nas ostati upamćeno po velikim vrućinama. Granice su se otvorile, putuje se slobodno i ponovo se ide more. Globalno, ovo je neparna godina u kojoj se greškom održavaju Olimijske igre. I u svetu su se granice dobrim delom otvorile, putuje se ponovo, a pojedini idu i u svemir.

Jedan veliki brod, težine 220.000 tona se zaglavio u Sueckom kanalu i napravio problem na važnoj ruti. Trajalo je nedelju dana, pa se rešilo, šteta je procenjena na oko 10 milijardi dolara. Jedan mali čip, težine 10 grama, napravio je problem koji traje više meseci sa štetom od 60 milijardi dolara, do sada. Kriza je na vrhuncu, čipova nema ni za lek, a to su upravo dve najtraženije stvari danas. Obe male rastom, svega 1cm x 1cm.

Nova disciplina ovog leta je Trka na 100 km. Trka je u vis i cilj je u svemiru. Uslov za učešće je 1 milijarda dolara na računu. U finalu sve sama zvučna imena – staza 1 Branson, staza 2 Bezos, staza 3 Mask, staza 4 Gejts, staza 5 Elison, staza 6 Bafet, staza 7 Cukenberg i staza 8 Blumberg. Imali smo žive prenose ovih trka, a pravo na prenos je važan deo igre koju igraju gospoda milijarderi.

Ekscentrik? Svakako je to svako od njih, ali to što bi svi u svemir ih čini manje ekscentričnim nego što jesu. Svemir je sada trend, popularno mesto za izlazak. Uskoro će postati standard za izlazak, možda i za život. Profit? Mogao bi da bude razlog putovanja u svemir, recimo otvaranje novih poslovnih perspektiva, u pravom smislu i značenju. Sujeta? Malo verovatno, imaju druga polja za to, zemaljska. Niko nije toliko sujetan da sedne u malo bolju limenu kantu i tako šeta po svemiru. Ekstremni sport? Ova grupa milijardera teško može da nadmaši prave ekstremne sportiste. Pre nekoliko godina Feliks Baumgartner je skočio sa visine od 40 km. Bez kapsule, u zaštitnom odelu. Legacy? Teško, Gagarin je ovo radio pre 60 godina. Čak bih rekao da je veća zaostavština Artura Klarka i Stenlija Kjuburika sa Odisejom u svemiru. Kriza srednjih godina? Moguće je ako slušamo ono što sami kažu, a to zvuči detinjasto. Kod nas ljudi kupe motor ili električni trotinet da ublaže krizu srednjih godina. Ili teretana. U Holandiji počnu da igraju golf, u Francuskoj tenis, a u Nemačkoj trčanje ili hiking. Ja recimo, skupljam sličice fudbalera za svetsko prvenstvo menjam sa klincima kod Terazijske česme, igram par-nepar i tapke. U ovim godinama se to radi na malo višem nivou, tako da imam čoveka koji radi za Panini i iz prve ruke kupujem kesice po nižoj ceni ili same sličice koje nedostaju da se popuni album. Kao i odlazak na Exit, Sea Dance ili neki drugi masovni događaj. Dočekaš jutro na drum&base bini, Roni Size udara tuc-muc cele noći, posmatraš klince koji đuskaju i sjajno se provode. Provedeš se super, osećaš se cool, na kraju i neznajući da je to samo bio pogled u neko davno, analogno vreme.

Šta je sledeće što se može očekivati od ove ekipe? Karta za Bransonov let od pola sata košta oko 250 hiljada dolara. Sigurno je da bi cena mogla biti značajno veća ukoliko bi mogao klijentima da ponudi i jedno spavanje tamo gore, a povratak sutradan u poslepodnevnim časovima. Bezos je tokom leta osmatrao moguće rute za dostavu paketa, infrastrukturu za logistiku, ali je zabrinut zbog nedostatka kadrova. Mask je deo svemira ranije osvojio raketom Space X, a sada se kreće u drugom smeru i akcenat mu je na bušenju cevovoda. Da li bilo ko sumnja da je sa planovima ispred svih i da sprema spektakl, ko zna od kuda će stići sa svojim cevima? Cukenberg i njegovo društvo imaju dosta zemaljskih problema sa podacima, očekuje se uskoro i njihova svemirska reakcija. Gejts je rezervisan po pitanju ove trke i kao predstavnik stare garde ranije je prošao kroz sve ovo, zajedno sa Džobsom, Bafetom, Slimom.

Ipak, upravo ovi i njima slični ljudi ovakvim akcijama doprinose i donose dobrobit i napredak za čovečanstvo. To što nama posmatračima deluje da se igraju čiji je tata jači ili novčanik deblji, nikako ne umanjuje vrednost svega što rade.

Srećna okolnost je da su njihove kapsule i rakete proizvedene ranije. Da im je ovih dana zatrebao neki Mikro-Čip, teško bi ga pronašli i letovi bi morali da se pomere za narednu godinu. Sada svi znamo sta je Čip. Pravougaonik vrednosti manje od pola dolara i veličine gumice za brisanje zaustavio je, da ne kažem izbrisao Samsung, Apple, Mercedes, GM i ostale gigante koji su prinuđeni da zaustave proizvodne linije. Iz istog razloga su jabuke poskupele ili ih nema. I garderoba, obuća, laptovovi, telefoni. Znamo da u jabukama nema čipova (zar ne?), kao ni u farmericama i patikama, zašto je i tu nestašica?

Just In Time, odavno postavljeni princip koji je počeo više da se primenjuje pojavom računara, a eksploziju je doživeo pojavom interneta. Danas smo svi deo istog lanca. Život je just in time. CNBC, CNN i CBS svakoga dana nedeljama unazad imaju priču o čipovima u udarnom terminu. Pokušaj da se objasni neobjašnjivo, zašto nema čipova. Bave se uzrokom i posledicom, argumenti su najčešće da je bilo mnogo loših procena, problema sa transportom, zatim manjak sirovina, nedostatak kontejnera, brodova, radnika, vozača, kamiona, manjak kapaciteta za proizvodnju čipova, kao i kompleksnog procesa proizvodnje, itd. Samo što ne kažu da je sve zbog toga što nema nas ljudi koji će pojesti
tu jabuku, kupiti patike ili investirati u proces i novu fabriku.

Ali mi smo tu, zato su argumenti dalje da nestašica uslovljava nestašicu i sve to ide u krug. I ponovo loše procene, samo u drugoj formi. U toku je „pranje“ svih onih koji su donosili pogrešne odluke i to tako što se više ne kaže da je bila Loša procena, već da je Dobro procenjen pad, a da je Loše procenjena brzina povratka.

Zanimljivo je da se o svemu ovome ne oglašavaju nobelovci, tek po koji članak. Većina dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju u poslednjoj deceniji istu je dobila upravo na temama i kritici liberalnog kapitalizma. Sada, kada imamo par-exelance primer za to, oni ne nude objašnjenja.

Nisu svi pali na ispitu. Imao sam prilike da razgovaram sa gospođom Sofi Gligorijević iz centrale međunarodnog Crvenog Krsta u Ženevi. Ona je direktorka logistike za ceo svet i kaže da se suočavaju sa ozbiljnim izazovima kako bi održali lanac i obezbedili dotok robe tamo gde je potrebno. Kao glavni razlog navodi globalni problem sa transportom, što uzrokuje pomeranja u celom lancu snabdevanja. Problem je i porast cene transporta, sirovina, proizvoda i usluga, a nastavak ovog trenda predviđa i za sledeću godinu. Zaigrali su se veliki igrači, želeli su da igraju na ivici zarad veće zarade. Ivica se sada malo izmakla. Evropska unija je pokrenula proces kojim ce se od ovakvih iskakanja zaštititi u budućnosti. Pokrenuće se investicija u vezi sa tehnologijama za proizvodnju čipova, to je odlično, ali će biti potrebno više godina. Situacija sa čipovima nije bezazlena kao ekipa iz svemira. Niko ne garantuje kada će se stanje vratiti u normalu, kolika će biti konačna šteta i kako će se u budućnosti izbeći slična iskakanja. A ovi u svemiru se dobro provode i to za svoje pare. Oni od ranije znaju da se svaki problem može rešiti, samo je pitanje cifre.

Kad smo već kod cifara, one su uzrok situacije sa kadrovima danas kod nas na tržištu. Početkom ove godine u Srbiji je svoje poslovanje uspostavilo nekoliko ozbiljnih imena i to ozbiljno ozbiljnih, kao što su Siemens, ZTF, Continental, Brose i dr. Ovi industrijski giganti su otvorili svoje pogone i zaposlili ljude. Najviše im je bio potreban inženjerski kadar, koga, i inače, nema kod nas. Kadar su obezbedili onako kako se to radi u zemljama kao što je naša – većom platom. Plate inženjera u branši ranije su bile oko 1.400 evra u Beogradu, kako je ko novi dolazio uzimao je kadar prethodnoj firmi, plate su rasle i sada su 2.000 evra ili više. Neko će reći da je to otimanje kadrova, neko će reći da je to zakon tržišta. Zavisi iz kog ugla se gleda.

Pre nekoliko godina kod nas, u CEP industriji, pojavila se kurirska pošta Royal. Brzo se deklarisala kao novi igrač na tržištu na kome je već radilo desetak firmi. Iako po obimu nisu bili konkurencija jačim igračima uspeli su da unesu pometnju oko radne snage i probleme svim ostalim firmama u branši tako sto su dali 10% veću platu operaterima. Preleti iz firme u firmu su bili svakodnevni ili povratak u staru firmu posle nekoliko nedelja. U međuvremenu ta firma se ugasila. Zanimljiv je i primer, takođe sa našeg tržišta, kada je cela jedna smena od 60 ljudi prešla da radi u susednu firmu, zbog nešto bolje plate.

Do kada ova trka može da traje? Postoje i jače kompanije od gore navedenih, šta će biti ako one dođu na naše tržište? Ukoliko bi Mecedes, BP i Amazon dali platu od 3.000 evra šta bi se dogodilo sa Siemensom i Continentalom, da li bi morali da zatvore svoje fabrike u Srbiji usled nedostatka kadra? Pa zatim dođu Tesla, Apple, Shell …

Slušao sam predavanje jedne dame iz Engleske, na globalnom samitu Interroll-a u Rimu. Shivvy Jervis, njena titula je Tech Futurist – šta god da to znači. Pričala je o raznim temama i stvarima koje bi tek trebalo da se dogode. Jedna od njih je upravo ovaj slučaj koji se sada događa kod nas sa „otimanjem“ kadrova. Ona je ponudila nekoliko rešenja, jedno od njih je nova pozicija u svakoj kompaniji, CSO – chief social officier, po rangu odmah iza generalnog direktora. Osoba koja će se baviti Socijanim aspektom na relaciji zaposleni- kompanijaposao- život, neko ko će gledati unapred za celu jednu generaciju, 20-ak godina unapred i sa tog aspekta donositi odluke za delovanje u sadašnjici.

Za mlade ljude, Tech Klince ili za naše kolege Mlade Inženjere plata je drugo ime za broj. Samo mogu da vide lice i to je taj broj koji se vidi. Ne vide naličje zato što im nije potrebno da ga vide, a niko im nije rekao da postoji i naličje. U školi nisu imali predmete koji bi ih od malih mogu učili šta je biznis i da porez mora da se plati. Roditelji bi to mogli da ih nauče no i sami ne znaju. Ti roditelji smo mi, deca socijalizma koja i danas u odmaklim životnim godinama pomalo zaziru od reči Privatnik.

Klinci, važno je da znate da Biznis nije Jednačina, Biznis je Filozofija!

Ne može se rešiti digitronom ili kompjuterom, ni softverom, jer da može svi bi bili biznismeni. Zato, nikako nemojte dozvoliti da vas uvuku u igru sa brojevima i jednačinu.

Ako vam je namera da u CV upišete da ste radili u kompaniji sa zvučnim imenom, da bi kasnije mogli lakše da se zaposlite u sledećoj takvoj, pa sledećoj – nije dobro. Proći će 10 ili 15 godina veoma brzo i stvari se neće promeniti na bolje, ostajete unutar jednačine. I ako uspete da izađete izvan, delovaće da je jedino rešenje da se ode u inostranstvo, ovo nam je dobro poznati scenario.

S druge strane, ako vidite mogućnost da dođete do nekog znanja u novoj firmi, onda je još bolje ako je zvučno ime u pitanju. To je pravi put i krenite odmah.

Miloš Gligorijević Dipl.Ing.

 

 

Možda Vas interesuje još:

Partneri

Najpopularnije