INTERMODALNOST- Ključ za održiva transportna rešenja i dekarbonizaciju

24.04.2023.

O značaju održivog poslovanja, efikasnom transportu, unapređenju postojećeg Neltovog intermodalnog terminala u Dobanovcima kao i o planovima za izgradnju novog, razgovarali smo sa Nadom Stamatović, ekspertom za održivo poslovanje Nelt Grupe i Jelenom Jovanić, menadžerom Intermodalnog terminala. Dame su predstavile i planove za izgradnju novog terminala koji će doprineti poboljšanju logističke infrastrukture regiona i unaprediti održivost, efikasnost i dekarbonizaciju transporta.

→ Zašto se očekuje da će globalno tržište intermodalnog teretnog transporta biti ključno za rast u narednim godinama?

Nada: Poslednjih decenija došlo je do velikog rasta u kargo transportu železnicom širom sveta. Sa značajnim porastom globalnog uvoza i izvoza i sveukupnim porastom regionalne, domaće, kao i međunarodne logistike, očekuje se da će globalno tržište intermodalnog teretnog transporta biti ključno za kreiranje mogućnosti za rast u narednim godinama. Pametno kombinovanje morskog, vazdušnog, železničkog i drumskog transporta u transportu tereta ključno je za uspostavljanje održivog transportnog sistema.

→ Zašto je intermodalno rešenje ekološki prihvatljivije od transporta na duge relacije?

Nada: Korišćenje i unapređenje intermodalnog transporta ima različite finansijske, društvene i ekološke prednosti. Koristeći najefikasnije načine transporta, povećava stepen bezbednosti i značajna je karika u lokalnom, nacionalnom i međunarodnom održivom razvoju. Predstavlja i jedno od rešenja kada je reč o usaglašavanju sa regulativom Evropske Unije u oblasti Zelene agende a koja se tiču dekarbonizacije, energetske efikasnosti i smanjenja industrijskih emisija.

→ Recite nam nešto više o Neltovom intermodalnom terminalu u Beogradu.

Jelena: Naš intermodalni kontejnerski terminal pozicioniran je u distributivno-logističkom centru u Dobanovcima. Zahvaljujući odličnoj lokaciji, efikasnim procesima i tehničkim i tehnološkim prednostima prepoznat je kao logistički hab Zapadnog Balkana. Poslednjom investicijom od dva miliona evra povećali smo kapacitete kako bismo svojim klijentima pružili optimalnu uslugu. Upotrebna površina proširena je na 30.000 m². Unapređenja su otvorila mogućnost za prijem i odlaganje 1.500 punih i 500 praznih kontejnera. Kupovinom drugog Reach Steckera za manipulaciju kontejnerima, značajno je povećana operativnost i efikasnost operacija. Broj kontejnera na terminalu u 2020. godini bio je 13.000, 2021. je povećan na 18.000, a u 2022. smo obradili 20.000 jedinica.

→ Kako je terminal povezan sa okolnim lukama i na koji način ta povezanost omogućava integraciju lanaca snabdevanja u regionu?

Jelena: Terminal je redovnim železničkim linijama povezan sa lukama Rijeka, Bar i Pirej. Autoputevi E-75 i E-70 se ukrštaju na udaljenosti od 6 km od terminala, dok je aerodrom Nikola Tesla udaljen 10 km. Unutar Neltovog logističkog centra funkcioniše i carinska ispostava sa skladištem, što omogućava punu podršku i fleksibilnost različitim procesima i robnim tokovima. Uz skladišta različitih temperaturnih režima na površini od preko 65.000  m² i dostavne flote od preko 250 vozila – lokacija Neltovog intermodalnog terminala je sama po sebi integrator lanaca snabdevanja u regionu. Trenutno, na nedeljnom nivou servisiramo teretne kompozicije iz Pireja, Rijeke i Bara, sa realnim naznakama da će se lista proširiti na Solun i druge pravce ka lukama u Zapadnoj Evropi i Turskoj.

→ Održivost i bezbednost lanaca snabdevanja postala su goruća pitanja globalnih razmera. Kako intermodalni transport doprinosi smanjenju emisije CO2 i povećanju održivosti i bezbednosti lanaca snabdevanja?

Nada: Istraživanja pokazuju da kada pretovarate teret sa kamiona na intermodalni, smanjujete emisiju CO2 vaše pošiljke u proseku za 30%. Glavni razlog za ovo smanjenje je masovna konsolidacija tereta na jednu jedinicu za napajanje koja je moguća na šinama. Iz svih ovih razloga, kompanije treba da pronađu načine da svoju robu transportuju na održiviji način. U skorije vreme, pomeranje ka kombinacijama drumskog i vandrumskog transporta postalo je jedno od ključnih rešenja u procesu dekarbonizacije transporta.  Kombinovanje više vrsta transporta nudi veću fleksibilnost i budućnost transporta i logistike. Sa opcijom kao što je železnica moguće je smanjiti emisije CO2 i povećati pouzdanost lanca snabdevanja. Ovo je situacija u kojoj svi dobijaju- špediteri, transportna industrija i životna sredina.
Jelena: Proaktivan odnos Nelta prema izazovima bezbednosti je deo osnovnih vrednosti naše kompanije. Nastao je i gradio se saradnjom sa globalnim brendovima od kojih smo imali priliku da učimo kroz saradnju. Sistem bezbednosti Nelt Grupe zasnovan je na zaštiti lica, poslovanja i imovine svih kompanija u Nelt Grupi, takođe i na Neltovom terminalu. Od 2017. godine kompanija je sertifikovana od strane Uprave Carina sertifikatom Ovlašćeni privredni subjekat za carinska pojednostavljenja i bezbednost i sigurnost. Ovaj globalni standard AEO-F govori o našem odnosu prema ovoj vrsti izazova. Do odabira mera zaštite dolazi se analizom rizika, primenom standarda i iskustva iz dobre prakse. Konkretno terminal je unutar ograđenog prostora, pod nadzorom fizičko-tehničkog obezbeđenja 24/7/365 i sa kontrolisanim pristupom, adekvatno osvetljen i obeležen saobraćajnom signalizacijom.

→ Koji su planovi kompanije Nelt za razvoj intermodalnog transporta u budućnosti?

Jelena: Za drugi kvartal ove godine planiramo otvaranje još jednog intermodalnog kontejnerskog terminala lociranog u Kruševcu. Biće to pojačanje logističke infrastrukture regiona i teritorijalno proširenje portfolija logističkih usluga Nelta. Pozicioniran je na 10 km od EU koridora 10, neposredno uz železničku stanicu Dedina i budući Moravski koridor. Svojom strateškom geografskom pozicijom, opremljen železničkim kolosecima, ovaj intermodalni terminal pružaće punu logističku podršku klijentima različitih industrija u regionu kroz pun servis suve luke: pretovar kontejnera, parking vozila, vaganje, carinsko zastupništvo, dopremu i otpremu kontejnera.