Avgust 2020

Tema broja: Drumski transport - "Menadžment upravlja situacijom, ne situacija menadžmentom" - Intervju: Mišo Božić, Delamode Balkans; Budućnost...

Budućnost drumskog transporta je na IX Godišnjoj Konferenciji Logistike&Transporta

U Intervjuu za časopis Logistika&Transport, na temu stanja u drumskom transportu i budućnosti koja ga čeka, govorila je Dr Đurđica Stojanović, vanredni profesor i šef Katedre za Logistiku i intermodalni transport na Departmanu za saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka.

Drumski transport je dominantan vid transporta u modalnoj raspodeli. Kakva je njegova uloga u lancima snabdevanja u današnjim uslovima?

Logistika omogućava da se u svim uslovima, uključujući i vanredne situacije, roba otpremi od mesta proizvodnje i skladištenja do mesta korišćenja i potrošnje, uključujući i povratne tokove. Privredni poremećaji uzrokovani pandemijom COVID-19 virusa uticali su na lomove i restrukturiranje globalnih lanaca snabdevanja. U svim lancima snabdevanja danas raste značaj brzine, fleksibilnosti i otpornosti kako bi se odgovorilo na izazove u novim okolnostima. Međutim, poseban značaj imaju lanci snabdevanja prehrambenim proizvodima, higijenskim sredstvima i medicinskom opremom, koji treba da dopreme proizvode na brz i fleksibilan način, što je nemoguće bez drumskog transporta. Drumski transport je od ključnog značaja i za dopremanje sirovina i poluproizvoda da bi se pokrenula proizvodnja koja je bila u zastoju.

Kakav je uticaj poremećaja u globalnim lancima snabdevanja na drumski teretni transport i na automobilsku industriju, uzrokovanih virusom COVID-19?

Transport spada u neke od najugroženijih privrednih grana, a istovremeno je od vitalnog značaja za funkcionisanje društva i oporavak nacionalnе privredе u celini. Kada je u pitanju drumski međunarodni robni transport u Evropi, uticaj mera povezanih sa pandemijom virusa COVID-19 na ponudu i tražnju na berzama transporta bio je kompleksan i razlikovao se u različitim periodima tokom ove godine, ali u celini bio je negativan. Sa jedne strane, rasla je potreba za transportom robe koja je od ključnog značaja u vanrednim situacijama, ali je u celini došlo do pada potražnje za transportom.

Prema nekim procenama, u najteže pogođene sektore se ubraja i automobilska industrija, pored energetskog sektora i vazdušnog transporta. Pri tome, teška teretna vozila se proizvode u oko šezdeset od ukupno tri stotine proizvodnih pogona u Evropi. Dok se prekid u snabdevanju globalno rapidno proširio, u toku nekoliko nedelja, neizvesno je koliko će trajati oporavak.

Kakve mere preduzimaju međunarodne vladine i nevladine organizacije i strukovna udruženja da bi se prevazišlo postojeće stanje?

Iz svih navedenih razloga, jasno je da transport, a posebno drumski transport, treba da ima prioritet kada je u pitanju program oporavka privrede, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.

Relevantne međunarodne organizacije i institucije su od početka prepoznale značaj ovog pitanja i ujedinile su se u naporima da podrže oporavak drumskog robnog transporta i logistike u celini. Na primer, IRU i ITF su zajedno pozvale nacionalne, regionalne i međunarodne institucije da prepoznaju vitalni značaj posla komercijalnog vozača  za mobilnost, lance snabdevanja i globalnu ekonomiju u celini. Ova udruženja su istakla značaj uspostavljanja komunikacije između vlade, zaposlenih u transportnom sektoru i nacionalnih udruženja u smislu postavljanja zadatih ciljeva, uključujući i finansijsku podršku drumskom transportu tokom i posle krize.

Poseban problem predstavlja prelazak državnih granica. Prioritet među merama koje preduzimaju vlade treba da bude brz, nesmetan prelazak granica, bezbednost vozila, kao i bezbednost i zdravlje i vozača tokom kretanja. EU je prepoznala značaj nesmetanog prelaska granica uspostavljanjem “zelenih linija”, za početak duž koridora TEN-T. Neophodno je da se takvi “zeleni koridori” uspostave i za naša vozila.

U celini, zajednički napori država, kao i relevantnih vladinih i nevladinih organizacija, usmereni su na oblikovanje transportnih sistema koji imaju unapređenu otpornost, održivost i inkluzivnost. 

Kada govorimo o održivosti, trenutno još uvek skoro 98% proizvedenih teških teretnih vozila ima dizel motore i ne postoji odgovarajuća infrastruktura koja bi podržala eventualni prelazak na druge, alternativne izvore energije. Moguće je da će ova kriza da utiče da se automobilska industrija brže preorijentiše na alternativne izvore energije nego što bi to bio slučaj u uobičajenim okolnostima, posebno ako se takve mere sistemski podrže u programima oporavka od strane država.

Šta biste kao šef najstarije katedre za logistiku u Vojvodini i jedne od najstarijih u Srbiji izdvojili kao najvažniju karakteristiku Godišnje Konferencije Logistike i Transporta?

Naša Katedra nastala je početkom devedesetih godina prošlog veka, kada se poslovna logistika izučavala samo još na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. Mi smo od početka prepoznali značaj ovog skupa kao mesta okupljanja privrednika, pre svega profesionalaca u oblasti logistike, ali i potencijal skupa u pogledu povezivanja teorije i prakse. Neprekidnim naporima organizatora, skup je vremenom postao tradicionalan, počeo je da prerasta granice nacionalnog značaja, a od nedavno mu je dodat i akademski značaj istovremenim održavanjem naučne konferencije.  U celini, eksperti Fakulteta tehničkih nauka u ovoj oblasti imaju dugu i dobru saradnju sa Srpskom logističkom asocijacijom.

Partneri

Najpopularnije