Pouzdan partner za rasuti i generalni teret na Mediteranu

POVEZANOST LUKE SA AUTO-PUTEVIMA I ŽELEZNICOM OD IZUZETNE JE VAŽNOSTI ZA NJENO FUNKCIONISANJE. SA KOJIM DRUMSKIM SAOBRAĆAJNICAMA I ŽELEZNIČKIM TRASAMA JE POVEZANA LUKA SPLIT?

Luka je udaljena samo 15 km od auto-puta A1 (Zagreb – Split –Dubrovnik), odnosno čvora Dugopolje. Takođe, bitno je spomenuti čak četiri granična prelaza u smeru BiH (Kamensko, Aržano, Gornji Vinjani i Gorica) koji osiguravaju nesmetan saobraćaj na dalje prema unutrašnjosti. Pored dobre drumske povezanosti, Luka Split je međunarodnom prugom direktno povezana sa središnjom Hrvatskom, Slavonijom i Srbijom. Kroz samu luku prolaze dve odvojene saobraćajne trase omogućavajući direktan prekrcaj tereta u brod putem portalnih dizalica ili direktno odlaganje robe u jedno od skladišta. Razvijena drumska i železnička infrastruktura i komunikacija, kao i blizina susednih tržišta, donosi nam neupitnu prednost po ovom pitanju.

KOJI SU KAPACITETI LUKE SPLIT?

Terminal za rasuti teret prostire se na 21.600m2 od čega je 10.000 m2 otvorenog i 11.600 m2 zatvorenog skladišta. Dužina operativne obale je 550 m, a dubina mora na svim vezovima je 10,3 m. Uz redovne manipulacije pretovara tereta, na terminalu se rade i dodatne aktivnosti kao što su sortiranje, paletiziranje, uvrećavanje i merenje tereta. Na terminalu za generalni teret smo u mogućnosti da manipulišemo raznim vrstama tereta kao što su drvo, kamen, čelični profili, limovi, žica u kolutovima, vreće, cevi, kao i velikim komadnim teretima do 100 tona težine kao što su jahte, brodovi, delovi dizalica, delovi vetrenjača i sl. Pored pretovara tereta, na terminalu je moguće obavljati i poslove punjenja i pražnjenja kontejnera, vagona i kamiona. Luka poseduje šest vezova ukupne dužine 871 m. Dubina svih vezova je 10.3 m.

KOJE TERETE JE MOGUĆE PRETOVARIT I U LUCI SPLIT?

Okosnica poslovanja splitske luke su pretovari rasutih i generalnih tereta. Od generalnih tereta zastupljeni su: crna metalurgija, cevi, čelični profili, šipke, limovi, betonski čelik, mramor i granitni blokovi, cement, drvo, zatim, specijalni i teški tereti kao što su jahte, vetrenjače, projektni teret i hladni tereti (banane, smrznuta riba). Poseban akcenat u lučkom poslovanju je na rasutim teretima, pogotovo na pretovaru šećera, soli, zrna soje, sumpora, petrokoksa.

KOJE NORME KONTROLE KVALITETA SU ZASTUPL JENE U SPLITSKOJ LUCI?

Postavljamo ambiciozne ciljeve težeći zadovoljstvu naših deoničara, zaposlenih i, naravno, kupaca. Stoga je Luka d.d. Split je 2007. godine uspostavila i potvrdila sistem upravljanja kvalitetom prema normi ISO 9001 poboljšavajući ga kontinuiranim ispunjavanjem postavljenih poslovnih ciljeva i ciljeva kvaliteta. Takođe, u težnji za ispunjenjem kvaliteta usluge pretovara i skladištenja hrane Luka Split je 2016. godine uvela Sistem upravljanja sigurnošću hrane – HACCP. Uvođenje HACCP sistema ima za cilj trajno poboljšavanje
učinkovitosti i pružanje usluge ujednačeno visokog nivoa kvaliteta u području pretovara i skladištenja hrane. Praćenjem i merenjem različitih parametara uspešnosti ostvarujemo stalna poboljšanja u pružanju svojih usluga.

ŠTA BISTE IZDVOJILI KAO NAJVEĆE PREDNOSTI LUKE SPLIT U ODNOSU NA DRUGE MEDITERANSKE LUKE?

To su svakako, pre svega, povoljna mikro lokacija – klima, vetar i talasi pogodni za obavljanje lučkih delatnosti. Mali broj kišnih dana u godini, te malo učešće vremena zastoja zbog kiše u odnosu na celokupno pretovarno vreme. Zatim, velik kapacitet otvorenog i zatvorenog skladišnog prostora, raznolikost usluga – manipulacija i pretovar rasutih i generalnih tereta. Takođe, lučko područje je područje slobodne zone.

U zoni se može obavljati proizvodnja, oplemenjivanje robe i skladištenje robe, trgovina na veliko, strateške aktivnosti poslovne podrške, aktivnosti osnivanja tehnoloških razvojno-inovativnih centara, kao i pružanje različitih usluga. Novonabavljena višenamenska mehanizacija luke omogućava fleksibilnost u obavljanju pretovara istim mašinama, čime su povećani kapaciteti manipulacije. Nisu zanemarljivi ni dobri odnosi s resornim ministarstvom i Lučkom upravom, jer nam omogućavaju brzu i efikasnu razmenu informacija i komunikaciju, ali ono što nikako ne smemo zaboraviti je zapravo najvažniji segment – zaposleni. Iskustvo i „know how“ koji zaposleni poseduju je na izuzetno visokom nivou, budući da velik broj zaposlenih čitav radni vek provede u luci.

U KOM SMERU VIDITE RAZVOJ LUKE U PREDSTOJEĆEM PERIODU?

Dalji razvoj splitske luke je izvestan i moguć je u veoma širokom obimu. Npr. velike krovne površine pogodne su za izgradnju solarnih panela i proizvodnju električne energije za ličnu potrošnju i prodaju trećim licima i moguće punjenje elektrifikovanih brodova. Uz proizvodnju električne energije, moguća je izgradnja terminala za proizvodnju vodonika, a svakako težimo i većim količinama pretovarenog tereta koji će nam omogućiti povećanje kapaciteta skladišta i dodatna modernizacija mehanizacije.

Luka Split, Kopilica 47B, 21000 Split, Hrvatska
www.portofsplit.com
jure.bocina@lukasplit.hr; antonia.zebic@lukasplit.hr;matej.kutle@lukasplit.hr
+385 91 763 8017

Možda Vas interesuje još:

• Vision 2030 za globalno prisustvo do kraja decenije
• Srbija i Rumunija rade na unapređenju dunavskih luka
• LUKA KONSTANCA evropski izlaz na Crno more