Održan Webinar “Dijalog sa Upravom carina”

Online “Dijalog sa Upravom carina” održan je juče u okviru zajedničke inicijative Komore italijansko-srpskih privrednika, Francusko-srpske privredne komore, Nemačko-srpske privredne komore i Japanske Poslovne Alijanse u Srbiji. Prvi od 4 planirana događaja sa srpskim institucijama od značaja za privrednike u cilju uspostavljanja kontinuiranog dijaloga privrede i zvaničnih institucija.

Na samom početku događaja učesnike su pozdravile predstavnice 4 bilateralna udruženja, Sanja Ivanić direktorka Francusko-srpske privredne komore, Doris Danilović zamenica direktora Nemačko-srpske privredne komore, Danijela Čabarkapa, direktorka Japanske poslovne alijanse u Srbiji i Mirjana Kojić, direktorka Komore italijansko-srpskih privrednika, koja je bila i moderator ovog skupa. Okupljene kompanije su imale priliku da se informišu i upoznaju sa aktuelnostima i novinama u radu Uprave koje je predstavila Nataša Mirković, načelnik Odeljenja za carinske procedure, i isto tako dobiju konkretne odgovore na njihova pitanja.

Širok spektar tema dijaloga uvrstio je carinske propise, sistem carinskih odluka, AEO carinska pojednostavljenja, proces digitalizacije – AIE i AES, izmenu carinskih propisa u tranzitnom postupku, pojednostavljenja koja se odnose na stavljanje robe u carinski postupak u uvozu i mnoge druge.

Ispred Uprave carina su direktno i koncizno na pitanja odgovarali čelnici sektora i to Nataša Mirković, načelnik odeljenja za carinske procedure, potom Jasminka Gajić načelnik odeljenja za TARIS, Predrag Arsić iz sektora za informacione i komunikacione tehnologije, Aleksandra Ilić, načelnik Odeljenja za OPS i pojednostavljene carinske procedure, Tanja Sentić, Vladimir Filipović i Željko Popović iz sektora za tarifske poslove i Marija Ercegovac iz sektora za finansijske, investicione i pravne poslove.

Izdvajamo 2 pitanja i odgovora za koje smo ocenili da su najrelevantniji za čitaoce našeg portala:

1. Kada možemo očekivati digitalizaciju procesa Uprave carina? (odgovara Predrag Arsić – sektor za informacione i komunikacione tehnologije)
   “Digitalizacija, u širem smislu je započeta davno (polovinom 90-ih godina), kada je pušten u rad Informacioni sistem. Taj sistem se stalno unapređuje, prateći potrebe spoljnotrgovinske zajednice, ali i tehničkih i digitalnih novina, pa tako imamo – elektronsko podnošenja deklaracija uz korišćenje sertifikovanih elektronskih potpisa, implementacija kućnog carinjenja, zatim, dodatne elektronske servise – analitika stanja bankarskih garancija, zaštita prava intelektualne svojine… Značajan korak bila je i implementacija zajedničkog transportnog postupka.
   Međutim,ako se pod digitalizacijom smatra bezpapirno poslovanje Uprave Carina, moramo reći da posedujemo određeno iskustvo i infrastrukturu, ali, sada i podršku u carinskom zakonu, tako da smo spremni da započnemo projekte za potpunu digitalizaciju procesa, ali digitalizacija mora biti realizovana postepeno – 1 po 1 proces, ali ne možemo dati tačan datum za završetak digitalizacije procesa.
   
2. Kriterijumi za dobijanje umreženog referata tj. prisustvo carinskih službenika kako bi se privredi olakšalo poslovanje? Koji je broj podnesenih carinskih dokumenata i koje vrste neophodan kako bi se stekli uslovi za zahtev ka UC za prisustvo carinskih službenika u prostorijama uvoznika? (Odgovara: Aleksandra Ilić, načelnik Odeljenja za OPS i pojednostavljene carinske procedure)
   Pojednostavljenje postupka uvođenjem digitalnog poslovanja je cilj Uprave carina, a ne povećavanje broja umreženih skladišta. Ali, konkretan odgovor je da je 2016. je donet pravilnik koji kaže:
   – 1. Podnosilac zahteva mora imati AEO sertifikata i za carinska pojednostavljenja i za sigurnost i bezbednost.
   – Od 12 meseci koje prethode podnošenju zahteva, u konkretnom skladištu, mora imati najmanje 11.000 podnetih sažetih deklaracija i deklaracija za skladišno carinjenje, zatim,
   – Da je kladište tehnički osposobljeno u smislu da postoji mogućnost elektronskog povezivanja s upravom carina,
   – Da su obezbeđene prostorije za rad carinskog službenika,
   – Da u periodu od 12 meseci koji prethode podnošenju zahteva nije počinio teži prekršaj carinskih propisa.
   – Takođe, važno je da ispostava u čijoj je nadležnosti to skladište ima dovoljno kadrova da može da obezbedi i podrži rad umreženog carinskog skladišta.

Ako želite da poslušate odgovovre na sva pitanja (možete ih pročitati klikom OVDE , kliknite na sliku ispod i pogledajte i poslušajte snimak kompletnog Online događaja Dijalog sa Upravom carina

Svesni značaja ovakvih inicijativa za obe strane, Dijalozi sa institucijama se nastavljaju u organizaciji navedene 4 bilateralne organizacije i podsećaju da konkretan i konstruktivan dijalog privrede i institucija može doprineti još uspešnijem poslovanju lokalnih i međunarodnih kompanija u Srbiji.